Home Countries Fantomska novinarska udruženja

Fantomska novinarska udruženja

0 596
U Srbiji je registrovano više od 40 novinarskih udruženja od kojih su najveća i najaktivnija Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). Rad i aktivnosti većine drugih udruženja nepoznata su u javnosti. To međutim nije sprečilo neke od njih da predlažu svoje članove u komisije za odlučivanje o dodeli novca medijima. Društvo novinara Vojvodine, Udruženje sportskih novinara Beograda, Udruženje novinara Pomoravlja – sve su to organizacije o čijem se radu donedavno nije ništa znalo.

U pravnom smislu gotovo je nemoguće utvrditi koja su od ovih udruženja aktivna i reprezentativna, a koja nisu. To je moguće odrediti jedino na osnovu njihovog pređašnjeg rada, prisustva u javnosti, toga da li štite interese svojih članova i profesionalne standarde. Sa novim medijskim reformama i početkom projektnog finanasiranja medija potreba za utvrđivanjem kredibiliteta pojedinih novinarskih udruženja postala je još izraženija. Konkursi za finansiranje medijskih projekata često su bili osporavani zbog nestručnih ili kompromitovanih ljudi koji su bili u komisijama, a na predlog sumnjivih i često nepoznatih novinarskih udruženja. Jedan od aktuelnijih primera uticaja ,,fantomskih“ organizacija na donošenje bitnih odluka jeste izbor kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

REM – kršenje zakona i favorizovanje kandidata

Nakon više meseci rada REM-a u nepotpunom sastavu, sredinom oktobra konačno su izabrana još dva člana Saveta ovog tela. To su Goran Peković, izabran na predlog novinarskih i medijskih udruženja i Đorđe Vozarević koga je predložila Autonomna pokrajina Vojvodina. Izbor članova REM-a od samog početka pratilo je niz nepravilnosti, a interes da Peković bude u sastavu ovog, po Zakonu nezavisnog, regulatornog tela bio je više nego očigledan. Ono o čemu se pak manje priča, jeste uloga koju su imala novinarskih udruženja u izboru čoveka sa kompromitovanom biografijom.

Još u decembru prošle godine Peković je kandidovan za člana REM-a na predlog udruženja civilnog sektora. Njega su kandidovala sportska udruženja koja, ispostaviće se, nemaju pravo predlaganja članova. Potom su na sednici većinom glasova odabrana dva kandidata – Snežana Stojanović-Plavšić i Milan Antonijević. Peković je po broju glasova bio na trećem mestu, zbog čega je zatraženo ponovno glasanje. Procedura je tada obustavljena, a ovo mesto je i dalje upražnjeno iako pomenuta dva kandidata ispunjavaju sve uslove. Insistiranje na Pekovićevom izboru u REM se pak nastavilo, ovaj put na predlog medijskih udruženja.

Nakon što je procedura bila blokirana duže vreme, svesno je favorizovan čovek koji je trebalo da bude izabran, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević. ,,Vlast je pokazala da se zakoni i procedure uspostavljaju bez namere da se primene, što je rezultiralo blokiranjem i paralisanjem izbora, onim cirkusom u Skupštini. A ukoliko već moraju da se primene, onda moraju da se izigraju. Ovog puta je izigravanje napravljeno korišćenjem raznih manjih, nekad i fantomskih organizacija. U svakom fer i poštenom izboru bar neko bi ustao i osporio legitimitet, ne tih organizacija da postoje i da se zalažu  za svoje interese, nego da u ovoj proceduri zastupaju medijsku zajednicu.“

Ovlašćeni predlagači ispred medijske zajednice bili su Udruženje radio-stanica RAB, Društvo novinara Vojvodine i Udružene radio-televizijske stanice Srbije. Peković je na listu kanidata za člana REM-a dospeo na predlog Udruženja RAB Srbija, a ovu odluku je za Fairpress obrazložila predsednica tog udruženja Maja Rakovic: ,,Goran Peković je već bio član Saveta REM-a, a članice RAB Srbije su s njim imale korektnu i profesionalnu saradnju. Peković je razumeo probleme mojih kolega u radio stanicama i pokazao volju i znanje kako bi zajedno došli do rešenja, a uvek ima mesta da stvari u radio industriji pomeramo na bolje – ka slušaocima. Iz tog razloga RAB Srbija je donela odluku da on bude naš kandidat“, prokomentarisala je kratko predsednica RAB-a. Ipak, zanimljivo je da je za vreme Pekovićevog mandata, koji ga je očigledno preporučio za ponovno kandidovanje, REM donosio veoma sumnjive odluke. Samo jedna od tih odluka bilo je imenovanje članova Upravnih odbora javnih servisa, nakon čega je usledila smena urednika na Radio-televiziji Vojvodine.

Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović smatra da je jasno da je Goran Peković politički podobna osoba, i da je stoga bilo veoma bitno da on bude u Savetu REM-a. ,,Da u normalnoj zemlji neka asocijacija uradi ovako nešto ona bi dospela na stub srama, verovatno bi izgubila dosta svojih članova i niko ih više ne bi smatrao relevantnim. Kod nas su međutim to i dalje relevantna udruženja. Očigledno je da postoje organizacije i asocijacije koje vrlo vešto trguju sa vlastima, ne obazirući se na bilo kakve etičke i druge principe.”

Predsednik Društva novinara Vojvodine Mladen Bulut, kaže da su njihov početni predlog za članove REM-a bili Biljana Ratković Njegovan iz Novog Sada i Milan Petković iz Niša, a da je konačna odluka doneta (prinudnim) kompromisom, iliti usaglašavanjem: ,,U drugom krugu izbora bili su prisutni predstavnici druge dve organizacije koji su s lakoćom mogli da me preglasaju i tako su, nakon obostranog odustajanja od drugog predloga, obezbedili „prolaz“ svom kandidatu – Goranu Pekoviću“, tvrdi Bulut.

Društvo novinara Vojvodine je još jedno od udruženja čiji je kredibilitet neretko osporavan u javnosti. To je učinjeno i ovaj put od strane Udruženja novinara Srbije, koje tvrdi da Društvo novinara Vojvodine nema 500 članova, te da samim tim nije moglo biti ovlašćeno da predaže kandidate za REM. Zakonom o elektronskim medijima propisano je da samo ona udruženja koja imaju više od 500 članova mogu predlagati kandidate. To je pokušaj da se, makar na papiru, napravi razlika između aktivnih i neaktivnih udruženja, te izbegne kompromitovanje izbora. Mladen Bulut kaže da su ove tvrdnje UNS-a posledica dugogodišnjeg neslaganja dva udruženja: ,,Ovo je postao uobičajeni loš i nedobronamerni manir UNS-a koji se za njima vuče kao rep još od maja 2009. godine zato što smo se na izbornoj skupštini u Vrnjačkoj Banji usprotivili izboru Ljiljane Smajlović za predsednicu, kao i imenovanju Nina Brajovića na dužnost profesionalnog generalnog sekretara“, kaže Bulut i tvrdi da je ovakvo zakonsko ograničenje na osnovu broja članova diskriminatorsko, te da je još jedan pokušaj UNS-a da se nametne svim ostalim novinarskim udruženjima. Na pitanje koliko tačno Društvo novinara Vojvodine broji članova, on kaže da premašuje ovaj broj, ali je do sada tek 398 redovno izmirilo ovogodišnju članarinu.

Međusobne razmirice između novinarskih udruženja, poput ovih, bacile su senku na ono što je bilo najbitnije, a to je da se izaberu ugledni ljudi iz oblasti medija koji će odgovorno obavljati svoju funkciju. ,,Ideja o različitim akterima koji predlažu članove u Regulatorno telo ne počiva na pretpostavci da će ti ljudi tamo predstavljati svoje organizacije nego da će tamo braniti javni interes u ime organizacija koje su ih predložile. I te organizacije bi trebalo da se trude da biraju najuglednije ljude koji tamo mogu da služe na čast njima i da principijelno zastupaju javni interes u oblasti medija“, tvrdi Snježana Milivojević. A organizacije koje su mogle da predlože najkvalitetniije ljude su NUNS, UNS i NDNV, koji okupljaju najveći broj medijskih stručnjaka. Ipak nijedno od ova tri udruženja nije imalo svoje kandidate.

Najveća udruženja bez kandidata

Iako su NUNS, UNS i NDNV jednoglasno osudili kandidovanje, a kasnije i izbor Pekovića, ponašanje tri najuglednija novinarska udruženja umnogome je doprinelo njegovom izboru, jer nijedno od njih nije imalo svog kandidata. Iz NDNV-a kažu da su oni procenili da njihov kandidat ne bi imao nikakve šanse na izboru, te su stoga odmah odustali od kandidature i prepustili da druga dva udruženja odluče o zajedničkom kandidatu. Zajedničko odlučivanje pretvorilo se u već tradicionalnu raspravu i prebacivanje krivice između dva uduženja, a rezultat je da nijedno neće učestvovati u radu najvažnijeg tela za regulisanje elektronskih medija.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović nije za Fairpress prokomentarisao zbog čega je ovo udruženje propustilo da preloži svog predstavnika, ali je zvanično obrazloženje bilo da je NUNS prepustio UNS-u da predloži svog kandidata, jer je u prethodna dva mandata Gordana Suša bila članica REM-a na njihov predlog. Sa druge strane, namera UNS-a je bila da predlože Ljiljanu Smajlović, ali su odustali nakon što za to, kako kažu, nisu dobili podršku od NUNS-a. ,,NUNS je odbio da podrži kandidata UNS-a, iako nije umeo da nađe svog kandidata, što se odlično uklapa u ulogu NUNS-a kao medijskog JUL-a, odnosno grupe za pritisak koja nema ni legiitmitet ni autoritet na terenu“, objašnjava Smajlovićeva.

,,Zakon zahteva da se novinarske organizacije slože oko zajedničkog kandidata. NUNS nije imao svog, iako je pokušao da ga nađe, a nije hteo da podrži našeg kandidata, odnosno mene. Moguće je da NUNS to  zapravo bojkotuje samo mene lično, jer su ove godine podržali našeg kandidata za Agenciju za borbu protiv korupcije, Živojina Rakočevića. Ali nikad nam nisu otvoreno rekli da su samo protiv Ljiljane Smajlović. Bilo bi dobro da igraju otvorenih karata.“

Snježana Milivojević ovaj ogroman propust vidi kao posledicu izdeljenosti medijske zajednice koje su uglavnom ideološke i vuku korene iz devedesetih: ,,Ti konflikti su veliki, teško ih je prevazići i oni se svakim povodom pokažu. Tako izdeljena zajednica lakša je da se njome manipiliše i to se radi na razne načine – međusobnim upiranjem prsta jednih u druge, diskreditovanjem i potkupljuvanjem. U mnogim slučajevima medijska zajednica je pokazla da nije jedinstvena oko profesionalnih stvari jer nema organizovane odbrane zajedeničkog interesa – u ovom slučaju bi zajednički interes bio da najkvalitetniji ljudi budu predstavnici medijske zajednice koji i ugledom i autoritetom mogu da zastupaju i donose odluke u tim telima.“

Netransparentno dodeljivanje novca medijima

Novim medijskim zakonima koji su doneti 2014. godine predviđeno je da se svi medijski sadržaji finansiraju isključivo putem javnih konkursa. Od ovog pravila izuzeti su samo javni servisi, mediji na srpskom jeziku na području Kosova, kao i mediji čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Međutim, već u prvoj godini pokazalo se da ovaj način finansiranja medija nije bez mana –  medijski zakoni su zaobilaženi, neretko i kršeni, a jedan od problema bio je izbor stručnih komisija koje ocenjuju vrednost medijskih projekata i predlažu raspodelu sredstava previđene konkursom. Članove komisija prema zakonu imenuje organ vlasti koji je raspisao konkurs, a na predlog novinarskih i medijskih udruženja. Nezvaničan dogovor Medijske koalicije, koju čine NUNS, UNS, NDNV, Lokal Pres i ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija) bio je da će ova udruženja zajedno predlagati tri kandidata, kako bi bili odabrani stručni ljudi i smanjile mogućnosti za zloupotrebu procedure. Ipak, slično kao i prilikom izbora članova Saveta REM-a, članovi komisija su u velikom broju slučajeva birani na predlog nepoznatih udruženja, a za neke članove se nikada nije ni saznalo ko ih je predložio. ,,Pokazalo se da su neka novinarska i medijska udruženja koja su bila veoma pasivna, koja su postojala samo na papiru i od kojih mnoga nemaju ni sajt, aktivirana od strane vlasti kako bi proglasili svoje članove u konkursne komisije“, kaže Nedim Sejdinović. Tako su u komisijama bili predstavnici Udruženja mađarskih novinara, Društva novinara Niša, Asocijacije novinara Banata, Udruženja novinara Pomoravlja.

Snježana Milivojević kaže su problemi sa izborom članova stručnih komisija, kao i izbor članova Saveta REM-a najbolji primeri toga da vlast želi da izigra i obesmisli učešće medijskih zajednica u ovim procesima: ,,U proceduri za projektno finansiranje glavni cilj je bio da tu ne budu predstavnici udruženja da bi se obesmislilo vrednovanje novinarskog rada i kako bi onda na konkursima mogli da prođu i oni koji se nikada nisu bavili informativnim radom ili oni koji su privatizacijom dobili medije da bi kasnije izvlačili državni novac kroz konkursno finansiranje.“

Ono što najviše zabrinjava, prema rečima Sejdinovića, jeste što je procedura najčešće kršena u najvećim gradovima Srbije, a kao najdrastičniji primer navodi Beograd, gde je jasno da je ceo konkurs politički instrumentalizovan. Naime, u tamošnju komisiju nije odabran nijedan od kandidata Medijske koalicije dok su na predlog Udruženja sportskih novinara Beograda izabrana dva sportska novinara, od kojih je jedan u sukobu interesa, jer je zaposlen na Studiju B. U komisiji su se pored njih našla i dva nezavisna medijska stručnjaka – Ana Stamenković, novinarka informativnog programa RTS-a i Svetlana Aleksić, voditeljka jutarnjeg programa na televiziji Pink. Šta je to što je voditeljku jutarnjeg programa na televiziji preporučilo da u sastavu petočlane komisije odlučuje o dodeli 45 miliona dinara beogradskim medijima, do danas nije poznato.

Slična situacija dogodila se i u Novom Sadu, gde je ceo proces dodele novca medijima bio netransparentan – nije se znalo ko je podneo predloge projekata, šta su njihove teme niti na koji se način o njima odlučuje. I dok je Medijska koalicija tražila odgovore na ova pitanja, iz Grada je saopšteno da se na ovaj način vrši pritisak na komisiju tokom izbora projekata. A tročlana komisija izabrana je na predlog tri udruženja – već pomenutih RAB Srbija i Društva novinara Vojvodine, kao i Asocijacije elektronskih medija Vojvodine (AEMV). Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima AEMV, inače, nema pravo da predlaže članove komisija, budući da je registrovana kao privredno preduzeće. To nije sprečilo ovu organizaciju da na konkurse više lokalnih samouprava dostavi spisak deset kandidata, zahtevajući da se od njih obavezno dva imenuju za članove komisija.

Jedna od suštinskih primedbi čitavog procesa dodele novca medijima jeste upravo transparentnost, kaže Nedim Sejdinović. ,,Mi ne možemo zakonski da sprečimo da neka novinarska udruženja kandiduju članove, ali možemo da učinimo vidljivim ukoliko oni donose neke odluke koje su suprotne kvalitetu projekta tako što ćemo čitav proces učiniti transparentnim – tako što ćemo imati uvid u predložene projekte i u to koliko je kome novca dodeljeno.“

Kada su u pitanju takozvana fantomska udruženja, nemoguće je sprečiti njihovo osnivanje ili rad, ali je prema rečima profesorke Milivojević, neophodno utvrditi čime se pojedina udruženja bave. ,,To je jednostavno ustanoviti na osnovu izveštaja o radu tih organizacija. Dakle, potrebno je utvrditi ne za šta se one izdaju, već šta je to u njihovom radu što ih kvalifikuje da uopšte budu kompetentni da predlažu članove konkursnih komisija ili budu predlagači članova REM-a.“ Samo tako biće moguće da se procedure sprovode po zakonu, da se izbegne korumpiranje institucija poput REM-a i naposletku konačno sprovedu medijske reforme.

Comments

comments

SIMILAR ARTICLES

NO COMMENTS

Leave a Reply