Novo glasanje: Da li je Regulatorno telo za elektronske medije kompromitovano
Countries Editors Choice Gray Latest Serbia
0 1532
Autor: Fairpress
Poslanici Skupštine Srbije na zasedanju održanom u petak 14. oktobra 2016. izabrali su dva kandidata koji će se pridružiti radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – Đorđa Vozarevića i Gorana Pekovića. Prvog je predložio nadležni Odbor Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, a drugog novinarska i medijska udruženja, među kojima najveća udruženja poput Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnog društva novinara Vovjodine (NDNV) nisu imali svoje kandidate.

Izbor ova dva člana samo je produbio probleme sa kojima se medijska scena u Srbiji bori već više meseci. Savet REM-a rukovodi REM-om, a njega bi trebalo da sačinjavaju, prema Zakonu o elektronskim medijima, “ugledni stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora (medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i sl.)”, a trebalo bi da budu osobe koje su nezavisne od političkih uticaja. Čak i nakon glasanja, u REM-u je ostalo upražnjeno još jedno mesto, za koje predlog kandidata daju udruženja koja se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece. Skupština na sednici 14. oktobra nije dala podršku Milanu Antonijeviću iz YUCOM-a i dečijem psihologu Snežani Stojanović Plavšić, koji su kroz transparentan proces i uz glasanje izabrani kao predstavnici svih udruženja ovog tipa.

Problemi sa procesom izbora članova Saveta REM-a pojavili su se nakon što su mandati istekli na tri pozicije tokom 2015. Iako Zakon o elektronskim medijima nalaže da javni poziv za nove članove Saveta REM mora biti raspisan šest meseci pre isteka mandata, samo raspisivanje kasnilo je četiri meseca. Onog momenta kada je javni poziv konačno raspisan, nastupila je očigledna favorizacija jednog od kandidata, što je dodatno produžilo izbor punog sastava ovog Regulatornog tela.

Favorizacija kandidata – zbog Pekovića odlagan izbor

Lista kandidata prvi put je utvrđena u decembru 2015. godine. Ime Gorana Pekovića i tada se našlo među predloženima, i to na listi koju su predložile nevladine ogranizacije, odnosno sportske organizacije na čelu sa Specijalnom olimpijadom, čiji je direktor upravo Peković. Nakon glasanja, Odbor je utvrdio da su izabrani kandidati dečiji psiholog iz Leskovca Snežana Stojanović-Plavšić sa 22 glasa i direktor YUCOM-a Milan Antonijević sa 21 glasom. Peković nije uspeo da prođe selekciju sa ukupno 16 glasova i ubrzo nakon ovakvog ishoda, dalji izbor članova Saveta je stopiran.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović rekao je da je tokom procesa biranja kandidata ozbiljno povređen zakon. Kako je Sejdinović objasnio, Skupština je tada odbila da izabere nekog od ovih kandidata, čime je prekršen Zakon o elektronskim medijima i pravilnik Skupštine.

„Što se tiče samog načina na koji oni nisu izabrali člana, to predstavlja alarmatno kršenje procedure i zakona, jer oni nisu dozvolili da uđe u skupštinsku proceduru, a po zakonu su bili dužni to da urade“, naglasio je Sejdinović.

Iako je bilo vidljivo favorizovanje kandidata Pekovića u prvom pokušaju izbora nedostajućih članova Saveta, on je prilikom pokretanja nove, druge po redu procedure ponovo bio predložen, ovoga puta na predlog medijskih i novinarskih udružena, odnosno Udruženja radio stanica RAB. Pitali smo predsednicu tog udruženja Maju Raković, zašto su na svoju listu uvrstili Pekovića, koji je u prethodnom krugu bio na listi potpuno drugih udruženja, a ona je odgovorila da je on već bio član Saveta REM-a, pa „mu neće biti problem da se ponovo snađe u toj ulozi“.

„Izabrali smo ga zato što je to čovek koji se najviše borio za medijsku pismenost i jako nam je bitno što se bavio problemima očuvanja srpskog jezika. Velika nam je čast što je to čovek iz struke, a iskreno mislim da je njegovo iskustvo veoma bitno“, rekla je Raković za Fairpress.

Da li je REM nakon svega kompromitovan?

Nezavisno društvo novinara Vojvodine nakon ovih dešavanja ocenilo je da je institut Regulatornog tela za elektronske medije bespovratno kompromitovan i da je „neophodno tražiti novi model nezavisne regulacije elektronske medijske scene koji će onemogućiti da ovaj institut bude drastično zloupotrebljavan od strane vlasti“.
NDNV je u saopštenju za javnost dodao i da je ova institucija bila pod ogromnim uticajem izvršne vlasti, da bi se poslednjih godina „pretvorila u sopstvenu karikaturu“, odnosno „postala malj u rukama premijerovog kabineta“.
Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović rekao je za Fairpress da je sada već jasno da REM u narednih četiri ili pet godina neće moći da obavlja svoju funkciju, te da će predstavljati telo u rukama izvršne vlasti.

„U narednim godinama REM će se koristiti za političko podobljavanje, ukidanje kritičkog govora i slobode izražavanja. Mislim da naša medijska scena mora da doživi neko ozbiljno resetovanje i da se na takav način prekine dosadašnja praksa“, zaključio je naš sagovornik.

Kao što je gore i navedeno, Skupština Srbije izabrala je osim Pekovića i Đorđa Vozarevića, osobu koja je trenutno (nekada bila) član Upravnog odbora Radio televzije Srbije (RTS). Sejdinović za njega kaže da je kao i Peković, na mesto člana Saveta postavljen od strane izvršne vlasti.

„Mislim da njegova pozicija u Savetu REM-a nema nikakave veze sa stručnosti ili bilo kakvom legitimnom preporukom. Jedino što je poznato je njegovo blisko prijateljstvo sa bivšim predsednikom REM-a Goranom Karadžićem

izjavio je Sejdinović i dodao da je Vozarevića za izbor UO RTS-a tada predložila fantomska organizacija „Centar za demokratiju“ iz Novog Sada čije aktivnosti nisu tada bile poznate.
Uskoro će na medijskoj sceni u Srbiji biti započeta dva procesa, jedan koji je u vezi sa donošenjem nove medijske strategije za razvoj informisanja, a drugi proces je nastavak pregovora sa Evropskom unijom. Kako Sejdinović objašnjava veoma je bitno da se tokom razgovora o poglavljima 23. i 10. ozbiljno razgovara na temu REM-a, te da se upravo ti procesi moraju iskoristiti za razvijanje nove medijske platforme koja će obezbediti političku nezavisnost ovog tela.

REM i dalje nepotpun – čekajući poslednjeg člana

Osim kontroverzi oko dva izabrana člana, na poslednjoj sednici Skupštine Srbije problemi REM-a nisu ni izdaleka rešeni. Upražnjeno je ostalo još jedno

mesto, za koje su ovlašćeni predlagači organizacije koje se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece.
Kako je Sejdinović objasnio, to samo pokazuje da kandidati Antonijević i Plavšić nisu podobni i da će vlast odbijati da odabere bilo koga od njih dvoje sve dok ne pronađe mehanizme da ubaci nekog svog.

„To samo pokazuje da iako vlast već sada ima ogromnu većinu, oni neće dozvoliti bilo kakav drugačiji glas. Verujem da ukoliko ne uspeju da u sastav ubace podobnu osobu, da će REM dugo raditi bez tog jednog člana“, ocenio je predsednik NDNV-a.

Sednica na kojoj je, između ostalog odlučivano o sudbini REM-a, prošla je u veoma neobičnoj atmosferi. U slučaju glasanja za REM, ali i drugih tačaka dnevnog reda zasedanja, uočen je poprilično čudan trend glasanja. Predsednica Skupštine Maja Gojković je poslanicima vladajuće koalicije skupštinskim zvoncem davala instrukcije da glasaju „za“ ili da se „uzdrže od glasanja“. To su uočili i poslanici opozicionih stranaka, a neki su čak uložili i prigovor na kršenje poslovnika.
Kandidat koji je dva puta bio na listi, Milan Antonijević najavio je da će zbog dešavanja u vezi sa izborom članova Saveta REM-a, civilni sektor pokrenuti upravni spor.

„Mi razmatramo na koji način se ova situacija može pravno kvalifikovati. S obzirom da je došlo do kršenja zakona, mi sa advokatima razmatramo koje sve mogućnosti postoje. Ovaj upravni spor nije nešto što je uobičajeno, tako da moramo biti pažljivi i imati u vidu da će sudovi sa svoje strane takođe razmatrati tužbu“, objasnio je Antonijević za Fairpress.

Posledice krnjeg REM već vidljive u praksi

Posledice rada REM u krnjem sastavu, ali i politički instruisanih izbora njegovih članova, već su vidljive u praksi. Zadatak ovog tela je da na nepristrasan i profesionalan način bira članove Upravnih odbora dva Javna medijska servisa – RTS i Radio televizije Vojvodina (RTV).
Medijski stručnjaci već su dovodili u pitanje legitimitet izbora članova UO RTV, jer je odluku o njima doneo REM u nepotpunom sastavu, odnosno dok je u njemu radilo svega šest članova. Upravo nakon jedne od ovih odluka Pokrajinski javni servis RTV došao je u žižu javnosti. Svega nekoliko dana nakon izbora na svim nivoima u Srbiji u aprilu ove godine, nakon što je u Vojvodini vlast osvojila Srpska napredna stranka, novoizabrani UO RTV inicirao je brze promene u upravljačkoj strukturi ove medijske kuće.
Upravo taj novi Upravni odbor doneo je odluku o smeni programskog direktora RTV-a Slobodana Arežine, a nakon te smene usledile su ostavke generalnog direktora Srđana Mihajlovića i urednice Prvog programa televizije Marjane Jović. To je novom UO RTV omogućilo da na njihovo mesto postavi nove vršioce dužnosti, koji su nakon toga smenili preko noći još 14 urednika.
Kako bi skrenuli pažnju, pre svega na nelegitiman izbor UO, kao i na to da su zbog toga nelegitimne i njegove odluke, smenjeni novinari su pokrenuli proteste i osnovali pokret „Podrži RTV“. Ovaj pokret je na ulicama, tokom četiri protesta tražio poništavanje tih odluka i ostavke UO RTV, a na ulice su izašli ne samo novinari već i nevladine organizacije i građani.
Predstavnica pokreta Podrži RTV i nekadašnja novinarka RTV-a Sanja Kljajić rekla je za Fairpress da koliko god REM „dizao ili prao ruke od RTV-a“, oni zapravo imaju nadležnost da ga zaštite od političkih i drugih uticaja.

„Kada smo tražili ostavke članova saveta REM-a, tražili smo ih jer oni jesu jedni od aktera u lancu odgovornosti. Nisu odgovorni samo oni koji su nam saopštili vest, nego oni koji su dali novim ljudima priliku da donosu takve odluke. Zato smo tražili da i oni snose odgovornost, jer su direktno izabrali novi Upravni odbor RTV-a“

izjavila je za Fairpress Sanja Kljajić i dodala da ovog puta nemaju opravdanja jer su javni servisi upravo nadležnost REM-a.

Poglavlje 23 – na putu ka EU Srbija će morati da sredi medijsku scenu

Medijska scena u Srbiji trenutno nije narušena samo zbog lošeg funkcionisanja REM-a. Evidentna je tabloidizacija medijskog prostora, kao i problemi sa netransparentnim vlasništvom, kupovinom medija uz pomoć stranačkog novca, loše izvedenim procesom privatizacije u kojoj su veliki slom doživeli posebno mediji na manjinskim jezicima, i slično.
Poslednjih meseci, sloboda govora dotakla je najniži nivo, kritika vlasti je sve ređa, cenzura i autocenzura cvetaju, a za svakog ko je spreman da se po pravilima profesije suprotstavi korupciji ili bilo kojim drugim nepravilnostima u radu javnih službi, spreman je lek – pretnje smrću, batine i neskriveni napadi.
Po poslednjim izveštajima međunarodne organizacije Freedom House, Srbija se nalazi među 19 zemalja sa najvećim padom slobode medija u 2015. godini. Sa samo 45 bodova Srbija je na 36. mestu u Evropi po medijskim slobodama, a radi poređenja ova organizacija nula poena dodeljuje zemljama sa najrazvijenijim medijskim slobodama, dok 100 bodova dobijaju one zemlje čije su medijske slobode najviše ugrožene.
Kako su naveli u izveštaju, pad sloboda medija u Srbiji uslovljeno je „neprijateljskom retorikom vlade premijera Aleksandra Vučića prema istraživačkim novinarima“, zatim prijavljene cenzure novinara i medijskih kuća kao i smanjenje kritičnog i nezavisnog izveštavanja.
No, Srbija je u decembru 2015. godine otvorila dva poglavlja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji (EU) – poglavlje 23 i 24. Ova dva poglavlja tiču se zaštite ljudskih prava, uključujući slobodu izražavanja i okupljanja, kao i regulisanje pravosudnog sistema i uspostavljanje osnovnih temelja za vladavinu prava.
Na nedavno održanom okruglom stolu „Regulatorna tela i medijski integritet“ koji je organizavala Novosadska novinarska škola, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji Gordana Janković istakla je da je novim Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine, Regulatorno telo za elektronske medije doživelo značajnu promenu statusa.

„Njihovi zaposleni sada se tretiraju kao državni službenici, a proces izbora članova Saveta ojačava politički kriterijum u odnosu na stručni kriterijum koji je do tada preovlađivao“

istakla je Janković na skupu i dodala da REM u Srbiji ima na raspolaganju niz mehanizama, ali je njihova primena u praksi nedovoljno efikasna. Kako je izjavila za Fairpress, može samo da pretpostavi da će trenutna situacija u REM-u ući u godišnji izveštaj koji donosi Evropska unija, te da bi ova situacija trebala da da jasne ukazatelje na stanje medija u Srbiji.

Comments

comments

WordPress Lightbox Plugin