MEDIA DAILY: Associated Press planira automatizaciju proizvodnje do 2020. godine; Maraton za slobodu medija
Countries Croatia Latest MoM
0 832
Autor: Ana Gavranić
Agencija Associated Press namjerava sasvim automatizirati pretvaranje sadržaja namijenjenog tiskanim izdanjima u sadržaj za emitiranje na televiziji i radiju. OBC Transeuropa, u suradnji s Vikimedijom Srbije i uz podršku Vikimedije Italije, organizirat će 21. studenog  uređivački maraton Wiki4Media Freedom (Viki za slobodu medija) posvećen obogaćivanju sadržaja Wikipedije iz oblasti medijskih sloboda.

Associated Press planira automatizaciju proizvodnje do 2020. godine

Članak prenesen s portala media.ba

Agencija Associated Press namjerava sasvim automatizirati pretvaranje sadržaja namijenjenog štampanim izdanjima u sadržaj za emitovanje na televiziji i radiju. Prilagođavanje izvještaja napisanih za štampane medije za objavljivanje na radiju i televiziji oduzima novinarima Associated Pressa oko 800 sati sedmično. Pored pisanja glavne priče, novinari moraju pripremiti različite verzije njenih sažetaka i uvoda, te pretvoriti priču u format za radio i televiziju, dovodeći do “noćne more od manuelnog rada”, prema riječima jednog od stratega kompanije.

Da bi se proces skratio i oslobodilo vrijeme novinara, AP je počeo eksperimentisati sa automatizacijom određenih dijelova tog zamornog procesa, sa ciljem da do 2020. godine 80 posto produkcije sadržaja bude automatizirano. Kompanija, u partnerstvu sa tehnološkom firmom Matter Venues, posljednjih mjeseci radi na kreiranju sistema koji bi omogućio pretvaranje tekstova napisanih za štampano izdanje u format prilagođen radiju i televiziji. Alat koji prepoznaje elemente priče koje treba prilagoditi, još uvijek je u fazi testiranja, a novinarima se ukazuje na pravila koja trebaju pratiti da bi sistem funkcionisao.

AP već primjenjuje automatizaciju u izvještavanju o sportskim događajima i izvještajima o poslovanju kompanija, te je proizvodnja takvih priča sada 10 puta veća nego kada su objavljivane samo priče koje su napisali reporteri. Prema procjenama predstavnika kompanije, novi sistem automatizacije trebao bi biti spreman za korištenje u narednih šest mjeseci.

Maraton za slobodu medija

Članak prenesen s portala uns.org.rs

OBC Transeuropa, u saradnji sa Vikimedijom Srbije i uz podršku Vikimedije Italije, organizovaće 21. novembra uređivački maraton Wiki4Media Freedom (Viki za slobodu medija) posvećen obogaćivanju sadržaja Vikipedije iz oblasti medijskih sloboda. Maraton će se održati u prostorijama beogradskog Impact Hub-a (Makedonska 21) od 10 do 14 časova. Maraton Viki za slobodu medija ima za cilj podsticanje saradnje između aktivista za slobodu medija, novinara i dobrovoljaca koji uređuju Vikipediju, radi poboljšanja dostupnosti kvalitetnih sadržaja na temu slobode izražavanja i medijskog pluralizma, u okviru najveće slobodne internet enciklopedije. Događaj koji će okupiti aktiviste, novinare, medijske stručnjake i nekolicinu iskusnih vikipedijanaca, zamišljen je kao višečasovno kolektivno kreiranje članaka vezanih za neke od najaktuelnijih problema sa kojima se suočavaju medijski sistemi evropskih zemalja, kao što su transparentnost vlasništva nad medijima, koncetracija medija, pristup informacijama od javnog značaja i autocenzura.

Posebna pažnja biće posvećena situaciji po pitanju medijskih sloboda u Srbiji i ostalim zemljama jugoistočne Evrope. Nakon kratkog uvodnog izlaganja, propraćenog tutorijalom o načinu kreiranja sadržaja na Vikipediji, uslediće višečasovna uređivačka aktivnost tokom koje će iskusni vikipedijanci zajedno sa ostalim učesnicima raditi na stvaranju novih članaka, proveravanju izvora i referenci, kao i dopunjavanju informacija koje nedostaju. Ovaj događ-

aj, koji se realizuje u okviru projekta European Centre for Press and Media Freedom, predstavlja nastavak inicijative koju je OBC Transeuropa pokrenuo prošle godine u saradnji sa Vikimedijom Italije, a u sklopu GLAM projekta, usmerenog ka dvosmernoj saradnji sa institucijama kulture zainteresovanim za saradnju sa Vikimedijom u širenju slobodnog znanja.

Pretnje upućene N1: Posle 16 meseci, odbačena jedna prijava

Članak autora Igora Košuta s N1 prenesen s NUNS-a

Puno je poslednjih godina pretnji novinarima, a malo je slučajeva koji su dobili epilog. Više od godinu dana nakon što je direktor televizije N1 Jugoslav Ćosić podneo policiji krivične prijave zbog pretnji koje je na društvenim mrežama dobilo dvoje novinara naše kuće javno tužilaštvo juče je odgovorilo da je jedna od prijava odbačena. Punih 16 meseci Više javno tužilaštvo utvrđivalo je da li je pretnja preko Fejsbuka, pod punim imenom i prezimenom, ugrožavanje sigurnosti.

“Doći ćeš u Srbiju, pi*ka ti materina”. Utvrdilo je na kraju da nema osnovane sumnje da je prijavljeni izvršio krivično delo, a novinar kojem je prećeno o tome je obavešten samo četiri dana nakon što je direktor N1 Jugoslav Ćosić na Tviteru napisao da tužilaštvo i policija ne odgovaraju na dva puta prijavljene pretnje.

Reakcija na drugu prijavu se, istina, još čeka, kao i odgovor na pitanje ko stoji iza poruke koja je pre mesec dana stigla na adresu veb redakcije N1. “Vi, ku*ve američke, što održavate ovu stranicu, čini su vlasnici najveći srpski dušmani i neprijatelji koji žele da unište vaš srpski narod, kad bude došlo plaćanje računa izdajnika prvi ćete osetiti osvetu pravih srba. Ja prvi imam želju da koljem takve ku*ve koje daju neprijatelju da ih ka*a zbog para, pi*kice od ljudi”.

Novinara BIRN-a Slobodana Georgieva izostanak odgovora ne čudi, jer ih, podseća, i dalje čekaju i on, kao i još neki novinari te istraživačke mreže, novinari CINS-a i Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine. “Pošto imamo istoriju ovde da su ljudi ubijani, samo zato što su novinari, ja mislim da svaka takva pretnja i prijava treba da se reši. Imali smo ovih dana situaciju da prate naše koleginice, letos je ista situacija bila sa našom koleginicom iz Novog Sada, ko može da vas prati… Imali smo situaciju da su Stevanu Dojčinviću objavljivane slike, znači očigledno ga je neko pratio”, kaže Georgiev.

Za sporost u rešavanju slučajeva pretnji odgovoran je, smatra profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić, Krivični zakonik. On tužiocu vezuje ruke, umesto da mu, kako kaže, daje potrebnu nezavisnost. “On trenutno vodi istragu na papiru formalno, a ništa ne može efikasno bez policije, s druge strane policija ništa ne može bez njega. Policija je sada prilično usporena jer za sve što radi mora da traži saglasnost tužioca. Tužilac radi kabinetski, nije dovoljno operativan, tako da je ovaj Zakonik napravio spoj koji je neverovatan – imamo istragu koja je i neefikasna i nepravična”, kaže Škulić.

Teškoće u procesiuranje slučajeva pretnji su, upozoravaju u novinarskim udruženjima, samo jedna strana medalja. Druga, možda i važnija, je stvaranje drugačije klime u društvu. “Da se u onome što nazivamo javni diskurs stalno oglašavamo protiv toga, od Vlade i premijera, pa nadalje. Tako da svima postane jasno da je društvo odlučno protiv bilo kakvih pretnji”, navodi Dušan Janjić iz NUNS-a. A pretnje novinarima su, pokazuju i podaci NUNS-a, poslednjih godina učestalije. Zato je to udruženje, osim stalnih apela da se novinari ne etiketiraju, nedavno uspostavilo i kontakt sa tužilaštvom. A u saradnji sa njim bi, očekuju, mogli da budu rešeni i mnogi dosad nerešeni slučajevi.

Comments

comments

WordPress Image Lightbox