Institucije u Srbiji u poodmakloj “rem” fazi sna, građani čuvari vatre
Countries Gray Latest Serbia
0 328
Autor: Fairpress

Autor: Zoran Strika

Da su pojedine nezavisne institucije u Srbiji u poodmakloj “rem” fazi sna, te da ne služe svrsi zbog koje su osnovane, potvrdio je ovogodišnji slučaj monitoringa izveštavanja medija tokom kampanje za predsedničke izbore u Srbiji 2017. godine. Civilni sektor je na vreme shvatio da će zapravo ostati jedini izvor validnih informacija o radu emitera tokom tog perioda, a problem zbog “spavanja” Regulatornog tela za elektronske medije (REM) tek će doći pred oči javnosti. Naime, Pokret Podrži RTV zahtevaće od Skupštine Srbije da pokrene javni dijalog o radu REM-a zbog niza spornih odluka kojih je bilo više, a počevši upravo od one da ne nadgledaju predsedničku izbornu kampanju.

Kako je za Fairpress rekla predstavnica Podrži RTV Maja Leđenac, ovaj Pokret sproveo je  sopstveni monitoring i uočene nepravilnmosti prijavio REM-u uz pomoć mehanizma za pritužbe gradjana, ali se na samom kraju procesa ispostavilo da baš te prijave nisu navedene u izveštaju na sajtu te institucije. Pokret je po zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja tražio i od samog REM-a dokaz o primeljenim prijavama, ali ni u tom dokumentu nije navedeno više od stotinu Pokreta Podrži RTV, koje su se odnosile uglavnom na rad pokrajinskog javnog servisa Radio-televizije Vojvodine tokom kampanje.

Kao da se nisu dogodile. O svim prijavama smo uredno obaveštavali javnost i imamo dokaz da smo ih poslali. Dva su moguća scenarija – ili je neko u REM-u namerno uklonio pritužbe koje smo slali na rad RTV-a i time načinio ozbiljan prestup, ili REM nije omogućio građanima da koriste čak ni onaj mehanizam koji je bio najavljen. I u jednom i u drugom slučaju, neko mora da snosi odgovornost i mi ćemo taj slučaj isterati do kraja, kaže Leđenac za Fairpress.

Prema mišljenju Pokreta, propusti koji su uočeni tokom predizborne kampanje, a na koje su ukazali REM-u i na koje se on oglušio, predstavljaju vrhunac nepravilnosti u radu ovog tela.

Afere koje su pratile izbor članova Saveta REM-a rezultirale su vrlo sumnjivim izborom članova upravnih odbora oba javna servisa u Srbiji. Nenadležnima su se proglasili i u kampanji kada su saopštili da zbog tehničkih problema neće raditi monitoring medija, iako je to njihova zakonska obaveza, te da će umesto toga reagovati po pritužbama. Onda se ispostavilo da su za njih čak i naše prijave nepostojeće, navodi Leđenac.

REM spava dubokim političkim snom

Pažnja na nadležnosti REM-a i na činjenicu da nije sprovodio monitoring predizborne kampanje, ponovo je skrenuta nakon vesti da Agencija za borbu protiv korupcije, po prijavi Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), proverava da li je tadašnji predsednik Vlade, a današnji šef države Aleksandar Vučić zloupotrebio funkciju tokom predizborne kampanje.

Odlukom REM da ne monitoruje izbornu kampanju, otvoren je ogroman prostor da funkcioneri bez ikakve zadrške zloupotrebljavaju svoju poziciju u propagandne svrhe. Nezavisni monitorinzi, koje je uglavnom sprovodio civilni sektor, upućuju upravo na to da je Vučić imao nesrazmerno veću zastupljenost u medijima u odnosu na ostale kandidate.

U javnosti se često raspravljalo o tome kako ne postoji mehanizam koji bi sankcionisao zloupotrebu funkcije, a članom 29 Zakona o Agenciji kaže se da je funkcionerima zabranjeno da koriste javne resurse tokom izborne kampanje. Mi smo utvrdili oko 18 slučajeva u kojima je to prekršeno, ali smo poslali sedam slučajeva u kojim je to najočiglednije kako bismo proverili da li sistem funkcioniše, kaže za Fairpress direktor programa BIRODI-ja Zoran Gavrilović.

Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza u ovom u slučaju ne očekuje ništa od REM-a ili Agencije, jer kako kaže, da su “državne agencije htele bilo šta da urade, to su mogle da učine na početku kampanje”. Prema njenom mišljenju, REM je morao da kontroliše kampanju, jer se prema navodima člana 22 Zakona o elektronskim medijima upravo ta institucija brine o doslednoj primeni zakona. Osim toga, u članu 47 navodi istog zakona, navodi se da on mora političkim strankama, koalicijama i kandidatima u toku predizborne kampanje obezbediti zastupljenost bez diskriminacije.

Prema tome, ako je REM taj koji bi trebalo da kontroliše sprovođenje Zakona, onda je trebalo da kontroliše kampanju. REM ima strašno velike nadležnosti i strašno veliku moć. Problem je u tome što tu moć zloupotrebljava, a ne bi smeo. Oni mogu po sopstvenom nahođenju da određuju šta je njihov posao i šta stoji u zakonu, ukazuje Skroza.

Međutim, advokat i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak navodi za Fairpress da se na osnovu odredaba zakona, REM-u ne može nametnuti obaveza da radi monitoring kampanje. Za njega je problematično to što ovo telo prekida praksu koju je samo uvelo.

Sada se postavlja pitanje, ako je to praksa i tradicija koju je sam REM uveo i koja je bila dobro prihvaćena u javnosti, koje je njihovo opravdanje da to sada ne urade. Zašto nama to nedostaje? Zato što bismo mogli da uporedimo dva izvešaja i da kažemo da je sada očigledno gore nego što je bilo prošli put. Ili, hipotetički da zamislimo, da je bilo bolje, smatra Kremenjak.

REM ne želi da objavljuje podatke o kampanji

Deo javnosti s razlogom sumnja da su službe REM-a veoma dobro upućene u ono što se dešava na televizijskom nebu Srbije, ali da uprkos tome, ne žele da rade svoj posao. Naši sagovornici su stava da REM ima podatke o načinu na koji se vodila kampanja, te da su mogli da uoče ono što je kontra zakonu. Temelj tome može se naći u činjenici da je ova institucija nadgledala kampanju tokom parlamentarnih izbora 2016. godine, ali da javnost još uvek nije dobila priliku da pročita REM-ov izveštaj o njoj, jer nikada nije objavljen.

To je neetično. Oni kriju podatke. Ne žele da izlaze u javnost sa podacima koji pokazuju da se zakon kršio ili ne žele da se konfrontiraju sa akterima koji su to radili. Glavni cenzori su upravo oni koji sede u Savetu REM-a. Službe i stručnjaci čestito rade svoj posao, smatra Zoran Gavrilović iz BIRODI.

Bivša članica Saveta REM-a, novinarka Gordana Suša, pred početak izborne kampanje najavila je “kraj ovog regulatornog tela”. I po njenim rečima monitoring služba radi svoj posao, ali se postavlja pitanje zašto neće da objavljuje podatke koje ima. “Sumnjam da iza neobjavljivanja prošlog izveštaja i pranja ruku od ovog izveštaja stoje politički pritisci”, navela je ona za agenciju Beta.

Upravo zbog opasnosti od političkih pritisaka, ali i drugih razloga za nepoštovanje zakona, za predsednika Udruženja novinara Srbije Vladimira Radomirovića važno je da ljudi koji čine REM budu pod stalnom prismotrom javnosti. “Ja nemam direktno kontakta sa ljudima u REM-u, ali čuo sam da oni zaista imaju dobar softver kojim mogu da prate sve televizije, ali da nemaju zakonsku obavezu da rade analize i da ih objavljuju. Čak iako ih po zakonu ništa ne obavezuje da urade analizu, njih apsolutno ništa ne sprečava da to urade”, poručuje Radomirović za Fairpress.

Posebno zanimljiva situacija za ovdašnju javnost je činjenica da je načelnik monitoringa u REM-u Stevica Smederevac pre samo godinu dana u emisiji “Talasanje” Radija Beograd govorio o složenosti softvera koji koriste, i tada najavio da će izveštaj o kampanji parlamentarnih izbora iz 2016. godine biti “uskoro dostupan javnosti”, što se nije dogodilo.

Softver kao izgovor

U REM-u su za Insajder.net tvrdili da je zbog usvajanja Zakona o elektronskim medijima i Zakona o oglašavanju, kao i velikog broja pravilnika, potrebno izmeniti taj famozni softver za monitoring. Nejasno je zbog čega, s obzirom na to da je Zakon o elektronskim medijima usvojen pre tri godine, a softver je sasvim dobro radio i na parlamentarnim izborima 2016. Nejasno je ni kako je Zakon o oglašavanju uticao na softver, pošto nije došlo do značajnih izmena zbog kojih bi obim posla za REM bio uvećan, pisao je Insajder. To se umnogome kosi sa Smederevčevim tvrdnjama o “uhodanoj mašineriji”, a ujedno i podriva sumnje, te izaziva nepoverenje prema ovoj instituciji.

Inače, na samom početku predsedničke kampanje, Savet REM je doneo odluku o zabrani spota Aleksandra Vučića u kom je prikazano skandiranje parole “Vučiću pederu”, smatrajući da je to u suprotnosti sa Zakonom o oglašavanju. Nasuprot tome, naznaka na najvećem broju prijava koje se mogu videti na sajtu REM-a kaže da “nema mesta pokretanju postupka”. Česte “mete” žalbi bili su javni servisi Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, ali i kurtizane režima televizije Pink i Happy, pa se može tvrditi da su organizacije i građani bili neka vrsta monitora.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović navodi da REM ni do sada nije najbolje funkcionisao, ali da se “do dolaska vlasti predvođene Vučićevom Srpskom naprednom strankom, barem trudio da stvori privid svog rada”.

Sada je to agencija u čvrstim rukama vlasti, bez ijednog disonantnog tona u sebi. Umesto da bude garant nezavisnosti i profesionalnosti medija, zaštitnik od uticaja vlasti, on se pretvorio u toljagu u rukama vlasti, koja se samo s vremena na vreme upotrebi, a uglavnom spava. Teško je poverovati da će ova vlast poslušati predloge stručne javnosti i međunarodnih eksperata i rešiti jednu od najtežih bolesti našeg medijskog sistema, a to je upravo REM, oštar je Sejdinović.

Kada je reč o političkim pritiscima, sa Sejdinovićem se slaže i Skrozza, koja smatra da se slika iz Skupštine Srbije preslikava i na izbor članova Saveta REM-a, jer upravo ona odlučuje o tome ko će članovi biti. Ona ukazuje da neki budući zakon mora da predvidi rešenje koje će omogućiti nezavisnost REM-a, jer sve dok tako ne bude “imaćemo regulatora u rukama vlasti”.

Građani čuvari vatre

Dok javnost iščekuje kakvu će odluku doneti Agencija za borbu protiv korupcije u slučaju Vučićeve kampanje i da li će opomenuti šefa države, u ovoj instituciju poručuju da je postupak za javnost – zatvoren. Za Fairpress su naveli da se ovakav postupak vodio protiv još nekoliko funkcionera, ali da nije utvrđena povreda zakona.

Protiv Aleksandra Vučića je u toku provera ispunjenosti uslova za odlučivanje o tome da li postoji povreda zakona, prikupljaju se dokazi i isti se analiziraju, navode u Agenciji.

Da nije bilo nekoliko organizacija, najveći deo kampanje bi verovatno bio van zakona, čime bi njegovo kršenje postala normalna stvar. U takvoj atmosferi, nimalo detinjasto ne izgleda razmišljanje o tome da li će u skorijoj budućnosti građani raditi posao institucija. Tamara Skrozza ukazuje da je Srbija “zemlja čuda”, te u njoj ništa ne može unapred da se kaže. Ipak, u jedno je sigurna – REM-u se ne može verovati.

Ako se nastavi ovako, onda je akcija u rukama građana i nevladinih organizacija. U tom slučaju možemo da ignorišemo REM i da smatramo da to telo ne postoji. To je telo koje se ne oglašava ne samo kada su izbori, nego ni kada su u pitanju neka eklatantna kršenja ljudskih prava, dodaje naša sagovornica.

Da ne bi došlo do situacije u kojoj građani rade posao institucija koje plaćaju, predsednik NDNV Nedim Sejdinović predlaže reformu REM-a. Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo da se ova institucija ugasi, osnuje nova, te da se članovi saveta biraju direktno od strane ovlašćenih predlagača, u kojima će veće prisustvo imati civilni sektor.

Potom je potrebno vršiti izbor novih upravnih odbora javnih servisa, koji će biti tripartitni, sastavljeni od predstavnika redakcije, predstavnika civilnog sektora i predstavnika koje će birati REM, po trećinu. Napraviti crvenu liniju između redakcija i menadžmenta unutar javnih servisa, zaključuje Sejdinović

Sem što je javnosti prećutan izveštaj o sprovedenom monitoringu izveštavanja medija u predizbornoj kampanji 2016. godine, te je odbijeno nadziranje medija tokom kampanje za predsednika Srbije 2017, od strane REM je u potpunosti izostala reakcija na brojne primedbe upućene zbog medijskog protežiranja kandidata vladajuće koalicije. Politički pristisak može se čitati i u načinu izbora i kredibilitetu samih kandidata za nedostajuće članove Saveta REM-a, o čemu je Fairpress ranije izveštavao. Takođe, Regulatorno telo za elektronske medije nije uopšte ili u pojedinim slučajevima nije efikasno reagovalo na pojavu pornografskog sadržaja, govora mržnje i nasilja u rijaliti, ali i u informativnim programima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (Televizija Happy, Pink televizija). REM, ustanovljen kao nezavisno, regulatorno telo nadležan je za sprovođene Zakona o elektronskim medijima i ima obavezu da reaguje na kršenje tog zakona, međutim zakonodavac nije razmišljao o mogućnosti da REM ćuti i ne vrši dužnost zbog koje je osnovan.

Comments

comments

WordPress Lightbox Plugin