Mediji civilnog sektora – alternativa Srbije II
Countries Gray Latest Serbia
0 635
Autor: Fairpress
U atmosferi ekonomske nestabilnosti, siromaštva i sve izraženijeg lošeg materijalnog stanja građana Srbije, ideja finansiranja medija civilnog sektora trenutno se nalazi u zoni projektnog finansiranja. Radojković smatra da trenutno jedva da postoji realna mogućnost da građani sami donacijama pomognu rad ovakvih redakcija. „I preduzeća i građani su siromašni pa nemaju mogućnost da podrže poduhvate koji su korisni. Zato su donacije, projekti i članarine retkost. Građani još u malom broju plaćaju porez, pa nema ni interesenata da svoje poreske dažbine smanje donacijama u korist društva. Takođe, tu nedostaje propis koji bi to legalizovao, pa bi tada mnogo više kompanija ulagalo i u medije civilnog sektora, jer bi za toliko imali manju poresku osnovicu“, podseća on.

Međutim, bez obzira na trenutno stanje, novi mediji u Srbiji pojavljuju sve češće, a njihov rad neretko je već u prvim godinama postojanja ovenčan tekstovima od opšteg javnog interesa za sve građane Srbije. Jedan od takvih je i Mreža za istraživanje korupcije i kriminala KRIK iz Beograda, koji je u prvoj godini od pokretanja kampanje za donacije, od uplata građana sakupio nešto manje od deset odsto novca. Prema rečima urednika portala KRIK Stevana Dojčinovića, skupljanje donacija od građana je kompleksno polje, kojem se mora ozbiljno posvetiti, potrebno je pokrenuti kampanju, koja će uključivati i edukaciju građana o tome zašto je bitno da doniraju, i konstantno ih podsećati na tu mogućnost. “Pokušaćemo da u drugoj godini tu cifru povećamo na oko 20 odsto, te da iz godine u godinu ovu vrstu finansiranja gradimo tako da polovinu novca pravimo sami, a polovinu dobijamo iz projekata”, objašnjava Dojčinović.

Na medijskoj sceni Srbije trenutno dominira izveštavanje tabloida bliskih vlastima i kontinuirano i drastično kršenje etičkih i profesionalnih normi, kako bi se diskreditovao rad nezavisnih istraživačkih medija koji kritikuju pogrešne poteze vladajućih stuktura poput KRIK-a, pa je Dojčinović podsetio da kvalitetan rad u interesu javnosti sam po sebi predstavlja alternativu teško poremećenim odnosima u medijima. Da mediji civilnog društva mogu da dopru do velikog broja ljudi pokazao je i poslednji slučaj ovog portala u februaru 2017, koji je naišao na medijsku tišinu u slučaju intervjua sa bivšom ženom gradonačelnika Beograda Marijom Mali. Iako je Mali u intervjuu iznela važne činjenice vezane za slučaj rušenja u beogradskoj Savamali, gotovo svi vodeći mediji sa nacionalnim frekvencijama ignorisali su navode, ali je novinarski rad u ovom slučaju pokrenuo lavinu reakcija, pe je ignorisanje postalo nemoguće.

„Uradili smo veliku stvar u slučaju Malog. Pokazali smo da ne moramo da čekamo mejnstrim medije, možemo i bez njih“, napisao je tada Dojčinović na Tvitter-u.

Prednost medija civilnog sektora – poverenje i saradnja sa lokalnom zajednicom

Pored svega toga, mediji civilnog sektora su u težoj poziciji nego komercijalni mediji, smatra direktorica

TV Forum Mileva Malešić. TV Forum je jedan od uspešnijih primera medija civilnog sektora u Srbiji, koji postoji još od 2008. godine. Tada je TV Forum osnovalo udruženje građana Forum žena Prijepolja, koje se bavi osnaživanjem žena i promovisanjem rodne ravnopravnosti putem medija. Ovaj medij danas uspeva da 60 odsto finansija obezbedi iz donacija za projektne aktivnosti, a 40 odsto od marketinga. „TV stanice civilnog sektora imaju manji prostor za oglašavanje  od komercijalnih – šest minuta po satu, a komercijalne 12 minuta, a obaveze prema državi, SOKOJU, Emisionoj tehnici itd. iste su i za nas i za komercijalne stanice“, kaže Malešićeva, i dodaje da ih to stavlja u lošiji položaj.

Sličnog mišljenja je i direktorica niškog Super radija Marijana Prokopović, koja ističe kako su komercijalni mediji često u prednosti u odnosu na medije civilnog sektora prilikom dodele frekvencija, te da se u praksi ne vrednuje kvalitet programa. „Bez obzira što je regulatorno telo tu da sprovodi važan deo medijskog zakona i da pre svega brine o kvalitetu i važnosti sadržaja koji se emituje kroz etar, prilikom dodela frekvencija radio stanice civilnog sektora nemaju nikakve šanse pored komercijalnih emitera. Dozvolu mogu da dobiju samo ako za neku frekvenciju niko drugi nije zainteresovan. To nije određivao ni jedan zakon, ali je bila redovna praksa. Jednostavno nije bitno šta se emituje“, navodi ona.

Međutim, kroz uspešan primer TV Forum-a, Malešić dodaje da iako su uslovi ponekad obeshrabrujući, građani imaju poseban odnos sa ovim medijem, podržavaju ga i u njemu vide izvor relevantnih informacija. „Građani nas gledaju i veruju nam“, kaže Mileva Malešić, ističući sve prednosti koje TV Forum, kao medij civilnog sektora može da ostvari – okrenutost ka potrebama zajednice, kao i specifičnih grupa, emancipaciju publike, ali i blizak odnos sa lokalnom zajednicom.

O bliskijem odnosu zajednice i medija civilnog sektora svedoči i primer niškog Super radija. „Sa više od 2.500 ljudi koji su od početka našeg rada prošli kroz naš studio, oko 50 volontera koji su bili angažovani na nekom delu radijskog programa, sa više od 30 emisija na otvorenom, slobodno možemo reči da smo stvorili neprocenjivu bazu ljudi, ideja i podataka, koji su nam u ovom trenutku od velike pomoći. Naš odnos s publikom je zaista fenomen u gradu. Nije neobično ili retko da nas slušaoci obraduju domaćim palačinkama ili nekom drugom poslasticom, da dođu i popiju kafu sa nama“, navodi Marijana Prokopović.

Čini se da je za razliku od početka dvehiljaditih godina, kada je mogućnost osnivanja medija civilnog društva uneta u zakon, pa do danas, novinarska profesija uspela da promeni sliku. U Srbiji trenutno sa uspehom funkcioniše desetine redakcija poput Istinomera, Autonomije, VOICE-a, BIRN-a, CINS-a, Magločistača i slično. Potencijal angažovanja građana u medijima civilnog društva je veoma veliki, a glede trenutne medijske situacije u Srbiji, regionu, pa i globalno, ono je zapravo i preko potrebno.

Comments

comments

WordPress Lightbox Plugin