Banke i medijski kreditni limbo u Srbiji
Countries Gray Latest Serbia
0 307
Autor: Fairpress

Autori: Zoran Strika i Svetlana Paramentić

Finansije u medijskoj sferi u Srbiji odavno su na nezavidnom nivou. Osim konstantnih političkih pritisaka i neuređenog marketinškog tržišta, opstanak profesionalnog novinarstva ne olakšavaju ni pojedine banke koje, prema navodima Udruženja novinara Srbije, odbijaju da daju kredite medijima.

Kako je saopštio UNS, banke kredite ne odobravaju udruženjima građana, medijima i novinarima. Kao konkretne primere naveli su Rajfajzen i Vojvođansku banku, dodajući i slučaj Radija “Brao” iz Požarevca koje je banka Inteza odbila da kreditira pre nekoliko godina.

Istraživanjem ove teme bavio se i portal Insajder.net, prema čijim navodima je Narodna banka Srbije praktično bankama koje posluju u Srbiji zabranila da daje kredite. Prilikom kontrole više banaka, kako je pisao Insajder, Narodna banka je pronašla nepravilnosti kod svake banke, koja je odobrila kredit nekom mediju. Za Narodnu banku, kako se navodi u analizi kontrole, mediji za bilo koju banku predstavljaju “reputacioni rizik”.

Iako su odbacili ove tvrdnje, u NBS za Fairpress nisu odgovorili na osnovu čega se mediji smatraju “reputacionim rizikom”. U Udruženju banaka Srbije ne žele da se mešaju u ovaj slučaj, zbog čega nemaju ni komentar, ali napominju da se “svaki pojedinačni slučaj tretira za sebe, nezavisno od toga iz koje grupe dolazi”.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže za Fairpress da je potrebno saslušati argumetne banaka i razumeti zašto oni odbijaju da daju kredite medijima i udruženjima građana, ne zato da bi ih opravdali, “već da bismo razumeli bolje kako u ovoj zemlji funkcioniše medijski i NVO sektor”.

Meni se čini da je to zapravo potvrda da medijsko tržište ne postoji i da je jedini pravi producent medija u zemlji, ako izuzmemo strane donacije kojih je sve manje – država, odnosno da mediji ne mogu da funkcionišu bez višestruko “dobre saradnje” sa državom, koja opet tu dobru saradnju plaća novcem građana, ali i žestoko naplaćuje, zahtevajući od medija da budu servilni i da odustanu od profesionalnog kodeksa. Slično stvari stoje i sa NGO sektorom, koji se sve više privija uz skute države na svim nivoima – dodaje naš sagovornik.

Zbog nedefinisane I čudne situacije u kojoj se NVO, mediji I novinari nalaze, a kada se radi o kreditiranju, Udruženje novinara Srbije je poslalo Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću dokumentaciju kojom potvrđuju da Rajfajzen, Inteza i Vojvođanska banka ne kreditiraju medije, a da je jedan od razloga to da ih smatraju “rizičnima”.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović smatra da su ovakvim potezima svi kolektivno diskriminisani.

Kao udruženje građana, ali i kao građani pojedinci. Svojevremeno, kada je UNS podizao kredit za rekonstrukciju zgrade u Resavskoj (zgrada Doma novinara u Beogradu), pored hipoteke, menica Udruženja, tražili su mi i da garantujem svojom privatnom imovinom, što sam u iznudici i uradio. Sada im ni to nije dovoljno, a ne haju ni za činjenicu da smo sve kredite uvek vraćali na vreme i garantovali višestrukom vrednošću imovine – poručio je ranije Brajović.

Brajović, ni nakon nekoliko pokušaja i poziva, nije odgovorio na pitanja Fairpress-a koja se tiču dokaza da banke zaista diskriminušu medije i novinare. U drugom reprezentativnom novinarskom udruženju, Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), kažu da oni do sada nisu imali žalbu povodom uskraćivanja bankovnih kredita.

Čuli smo za takve probleme. S obzirom na to da je NUNS udruženje novinara, odnosno pojedinaca, možda nam zato vlasnici i menadžeri medija nisu slali takve žalbe ili podatke. Teško je komentarisati poslovnu politiku

banaka s obzirom na katastrofalan ekonomski položaj većine medija, posebno lokalnih, ali i bez detaljnijeg uvida u problem koji NUNS za sada nema – poručuju iz NUNS-a za Fairpress.

Dok je esnaf nesiguran dešavaju li se zabrane kredita za medije ili ne, u Narodnoj banci Srbije ističu da “oni ni na koji način nisu ograničili autonomiju banaka da same urede principe odobravanja plasmana”, odnosno da nije zabranila bankama da odobravaju kredite.

U skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje banaka, radi adekvatnog i efikasnog upravljanja kreditnim rizikom, banke su dužne da uspostave odgovarajući kreditni proces i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje plasmana, dok su pri donošenju odluke o odobravanju plasmana dužne da procene finansijsko stanje dužnika – pravnog lica, odnosno kreditnu sposobnost dužnika – fizičkog lica, kao i vrednost i pravnu sigurnost njegove kreditne zaštite i druge relevantne faktore. Propisima nisu definisani klijenti niti uslovi koje klijenti moraju da ispune kako bi im banke odobrile kredit, već sam postupak procene finansijskog stanja, odnosno kreditne sposobnosti dužnika banka uređuje svojim aktima, a odluku o tome da li će klijentu odobriti kredit, banka donosi u skladu sa načelom slobode ugovaranja, svojom poslovnom politikom i unutrašnjim aktima – navode za Fairpress u ovoj ustanovi.

U diskusiju o nekreditiranju medija uključio se i Zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je, kako je naveo, razgovarao sa predstavnicima pojedinih poslovnih banaka, te je dobio uveravanje da odluka o odobrenju kredita nije određenja zanimanjem, već kreditnom sposobnošću građana koji podnose zahtev za kredit. Fairpess je uputio pitanja Pašaliću o tome sa kojim bankama je razgovarao, te na koji način je preventivno postupao, s obzirom na to da je naveo da Zaštitnik ima pravo da “pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja deluje preventivno”.

Međutim, iz Kabineta Zaštitnika stigla je molba da o ovoj temi razgovaramo kasnije, “jer je u sedmici od 19. februara 2018. planiran sastanak zaštitnika građana sa predstavnicima novinarskih udruženja i banaka”, te bi posle tog sastanka mogli da kažu nešto konkretnije. Iako se mediji u ovom slučaju žale na vid socijalne nepravde koja im je učinjena, Zaštitnik građana je tog 19. februara, ironično, objavio “Saopštenje Zaštitnika građana povodom Svetskog dana socijalne pravde”. “U sedmici od 19. februara”, Zaštitnik se sastao sa komesarom Saveta Evrope za ljudska prava, izdao nekoliko mišljenja i saopštenja, ali se nije sastao ni sa jednim novinarskim udruženjem. U NUNS-u nam je rečeno da poziv od Zaštitnika nisu ni dobili.

Indikativan je i odnos drugih preduzeća ili ustanova prema medijima, koji ih shvataju kao oglasne table na koje sve može da dospe. Pristankom na srozavanje cene oglasnog prostora donekle su mediji sami iskopali svoje jame. Tako iza svakih izbora ostaju dugovi političkih stranaka za oglašavanje, a tu su i one stranke koje nisu političke, a od kojih je teško naplatiti uslugu.

U tom limbu gde s jedne strane postoji neodgovaran odnos društ(a)va prema medijima, a s druge strane teškim dolaskom do bilo kakve pomoći, normalno funkcionisanje medijima, kao i pristojan život onih koji žele pristojno da se bave svojim poslom, doveden je u pitanje.

Generalno, to je loš znak i za medijske slobode, ali i za naše društvo, koje očigledno, dugoročno, nije sposobno da održivo proizvodi nove vrednosti, pa ni profesionalne medije i građanski aktivizam bez upliva države ili stranih fondova. I banke samo praktično konstatuju to stanje. Banke, kao i druge privatne kompanije, u zemlji bi u mnogo većoj meri morali da vode računa o društvenoj odgovornosti poslovanja, pogotovo onda kada su ugroženje temeljne vrednosti na kojima jedno društvo treba da počiva – zaključuje Sejdinović iz NDNV za Fairpress.

Comments

comments

WordPress Lightbox Plugin