Dokle je u Srbiji stigla „funkcionerska kampanja“
Countries Gray Latest Serbia
0 491
Autor: Fairpress

Autor: Zoran Strika

U prethodnih nekoliko izbornih ciklusa u Srbiji, bez obzira na to da li se radilo o lokalnim, parlamentarnim ili predsedničkim, česta tema medija i stručnjaka bila je potencijalna zloupotreba javnih funkcija u kampanji. Poseban akcenat na to je stavljen 2017. godine kada se Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade Srbije, kandidovao za mesto predsednika Republike.

Tokom te kampanje, kako je pokazalo nekoliko istraživanja, Vučić je bio ubedljivo najzastupljeniji političar u medijima. Pojedini analitičari su smatrali da Vučić „uzurpira premijersku funkciju u kampanji“, zbog čega je, na kraju krajeva, bila podneta i prijava Agenciji za borbu protiv korupcije da je ovaj premijer-kandidat zloupotrebio svoju funkciju. Kako je već pisao Fairpress, Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podneo je prijave Agenciji, kako je tada rečeno, da bi proverili da li sistem funkcioniše.

Međutim, kako navode u Agenciji za borbu protiv korupcije za Fairpress, Aleksandar Vučić nije zloupotrebio svoju premijersku funkciji u kampanji tokom 2017. godine. Recept za to je jednostavan – Vučić nije urednik medija u Srbiji, te ne utiče na uređivačku politiku i na to kako će biti predstavljen u njima.

Uvidom u video zapise, odnosno priloge RTS1-Dnevnik 2, TV Pink-Nacionalni dnevnik, TV Happy-Telemaster, TV B92-Vesti, ocenjeno je da, na osnovu izjava Aleksandra Vučića, koje je kao predsednik Vlade davao prilikom posete Federike Mogerini Narodnoj skupštini, prilikom službenih poseta Velikoj Plani, novom centru „Etihad“ i privatnom gazdinstvu „Ćirić Agro“ u Titelu, imenovani prilikom davanja ovih izjava nije promovisao političku stranku i program stranke kojoj pripada, niti je u ovim situacijama naveo ime stranke čiji je predsednik, na osnovu čega bi se na nesumnjiv način zaključilo da je došlo do povrede odredbe čl. 29. st. 2. Zakona o Agenciji – navode u Agenciji za Fairpress.

Iako Vučić, po navodima Agencije, nije rekao ništa čime bi prekršio zakon, iz vida se ne sme izgubiti kontekst u kojem se Vučić pojavljuje na izborima. Najpre, građani Srbije biraju predsednike na izborima neposredno, s toga kandidati stavljaju u prvi plan sebe i građane, a ne stranku koju predstavljaju. S druge strane, ono što nije zakonski uređeno i što ne bi moglo da bude vrsta prigovora, jeste situacija da Aleksandar Vučić ne predstavlja Srpsku naprednu stranku, nego on jeste SNS. To se pokazalo i 2016, kao i 2018. godine, kada na izbornim listama zapravo i nije bilo SNS, već „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ i „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“. Čak je i Srpska radikalna stranka, koja takođe ima jaku lidersku figuru, svoje ime ipak zadržavala na listi.

Agencija je utvrdila da Vučić nije prekršio zakon u intervjuu za austrijski list „Standard“, koji je prenet na Televiziji B92 u izbornom bloku, a u kojem govori o razlozima kandidature. Agencija izvodi sledeći zaključak:

Činjenice da su navedene službene posete, kao i deo objavljenog intervjua na TV B92 koje je dao Aleksandar Vučić, bivši predsednik Vlade, a istovremeno i predsednički kandidat, u određenim medijima korišćene u izbornim blokovima tokom predsedničkih izbora, ne ukazuju na postojanje povrede odredbe čl. 29. st. 2. Zakona o Agenciji, s obzirom na to da mediji imaju slobodu uređivačke politike u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima

dodajući da „na osnovu utvrđenih činjenica“ nema osnova za pokretanje postupka o postojanju povrede Zakona o Agenciji.

Ovakvo obrazloženje, osim što potvrđuje Vučićevu izjavu da je „kampanja, što se njega tiče, bila čista kao suza“, otvorilo je nova pitanja koja se tiču odgovornosti medija, preispitivanja rada nezavisnih kontrolnih tela poput REM-a, ali i takozvane „funkcionerske kampanje“. Šef pravnog tima organizacije CRTA Pavle Dimitrijević poručuje za Faipress da je najveći problem to što ne postoji nikakva zabrana učešća funkcionera u različitim promotivnim skupovima tokom kampanje.

Kada počne bilo koja kampanja za izbore, javni funkcioneri, pod pretpostavkom da imaju funkcije i u stranci, ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima kampanje. Njihova obaveza je da kažu javno o čemu govore, u kojoj funkciji, da li govore kao stranački ili javni funkcioneri. Druga stvar, podjednako važna, jeste to da je zabranjeno da koriste skupove, koji su organizovani od strane javnih institucija koji oni predstavljaju, za promociju političke partije. Na primer, ministarstvo za rad i socijalna pitanja organizuje tribinu ili dodelu ugovora socijalno ugroženim licima, a onda se pojavi

ministar, podeli ugovore i kaže da glasate za SNS ili bilo koju drugu stranku. To su jedine dve stvari koje su zapravo zabranjene. Nijedna druga nije. Zbog toga ja tumačim da je Agencija donela odluku na osnovu ovog stanovišta – objašnjava Dimitrijević.

Prema ovome, Vučić je tokom kampanje za predsednika Srbije morao da navede u kojoj funkciji govori, da li kao premijer ili predsednik stranke. Ovim se, delimično, pere odgovornost sa medija. Ali, ukoliko pitate predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedima Sejdinovića, to baš i nije tako. On ukazuje na to da svoju ulogu u praćenju izbornih kampanja, osim medija, imaju i druga regulatorna tela, poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Ovakvi slučajevi, kaže, pokazatelj su da su se one institucije, koje bi trebalo da budu nezavisne, pretvorile u svoju negaciju, odnosno karikaturu. Istovremeno, odgovor Agencije tumači kao pokušaj da se „zloupotreba funkcije sakrije iza medijskih sloboda i autonomije uređivačke politike“.

Odgovor Agencije, po mom mišljenju, jeste ciničan. U neku ruku uklapa se i u karakterističan odnos vlasti prema medijskim slobodama… REM umesto da kontroliše medije i da na neki način štiti korpus elektronskih medija od uticaja izvršnih vlasti, on radi suprotno, za korist izvršne vlasti zloupotrebljava svoju ulogu u društvu. REM bi imao obavezu da izdaje veoma precizna obavezujuće uputstva za izbore i kada bi radio svoj posao, verovatno ne bismo dolazili u ovakve situacije. Međutim, nezavisno od regulatornih okvira, postoje i samoregulatorne stvari, kao što je novinarski kodeks, a koji da se poštuje, opet ne bismo bili u ovakvim situacijama. Dakle imamo potpuno rasulo. Nema proceduralnog odgovora na ovakve stvari, možemo održavati okrugle stolove i pisati saopštenja, menjati zakone, suštinski se stvari neće menjati, jer očigledno da su problemi mnogo dublji – dodaje Sejdinović.

Na funkcionersku kampanju već izvesno vreme ukazuje i Transparentnost Srbija (TS). Simptomatično je to što se, kako navode, aktivnosti javnih funkcionera u predizbornom periodu prikazuju kao njihov rad, a suštinski su deo političke promocije. Zlatko Minić iz TS poručuje da toga ima svuda u svetu, ali da nigde nema medijski tretman kao u Srbiji.

– I svi naši dosadašnji monitorinzi su pokazali da se najčešće ne izveštava o događaju ili značenju tog događaja za lokalnu sredinu, za državu, za obične građane, već o tome šta je funkcioner radio i šta je funkcioner rekao. Čast retkim izuzecima – rekao je Minić, preneo RFE.

Ovom temom bavilo se i Udruženje novinara Srbije (UNS), koje je i predložilo pojedina rešenja.

Pre nekoliko meseci Udruženje novinara Srbije predložilo je da se pokrene široka rasprava o predizbornom izveštavanju, uključujući i izmene zakona kojima bi se propisala obaveza izvršne vlasti da četiri nedelje pre izbora ne organizuje događaje koje bi mogla da koristi u svrhu izborne kampanje, kao što su otvaranja fabrika, potpisivanje međudržavnih sporazuma, posete na visokom nivou i slično. Ovakva praksa postoji u Velikoj Britaniji („purdah“) i daje rezultate – kaže za Fairpress predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

Po definiciji, „purdah“ je period koji se odnosi na državne službenike, a tiče se vremenskog period u kom se sprečavaju centralne i lokalne samouprave da objavljuju informacije o novim inicijativama, kao što su predlozi koji se tiču modernizacije, administrativnih ili zakonodavnih promena, a koje bi mogle da idu na korist bilo kojoj partiji ili kandidatu na predstojećim izborima.

U međuvremenu, održan je još jedan krug izbora, ovaj put lokalnih, iako su postavljeni kao izbori „za“ ili „protiv“ Vučića. To bi mogao da bude jedan od razloga zbog čega je predsednik SNS-a, ovog puta kao predsednik svih građana, aktivno učestvovao u kampanji, i pored objašnjena da to čini samo vikendom. S druge strane, činjenica da članica REM-a na dan izborne tišine istupa sa političkim pismom ukazuje na to da nismo od Velike Britanije daleko samo u odnosu na ekonomsku moć, nego i u odnosu na elementarno – nivo demokratije.

Comments

comments

WordPress Lightbox Plugin