Internet aktivizmom protiv mržnje i pretnji
Countries Gray Latest Serbia
0 904
Autor: Fairpress

Autorka: Vanja Đurić

“Od kliktanja po internetu nema promena u društvu”, “Izađi na ulicu, pa menjaj svet”, “Ne vredi ulaziti u raspravu sa botovima”… Ruka gore ako ste bar jednom videli neku od ovih rečenica na netu.

Aktivističke akcije u onlajn sferi su moguće, samo su scenografija i rekviziti nešto drugačiji od onih potrebnih za ulične. Komunikacija se ne odvija face to face, ne stojite napolju na kiši, suncu, u blatu, ne skandirate iz sveg glasa, nego lajkujete rečenice sa kojima ste saglasni ili protivrečite dislajkom, komentarom i na kraju to uopšte ne morate raditi pod svojim stvarnim imenom i prezimenom.

Uz pomoć Fejsbuka, i dalje globalno najveće društvene mreže, možete uticati na formiranje stavova o nekom pitanju kod velikog broja ljudi. Možete nekome da pomognete da skupi novac za neku društveno važnu akciju ili udomi napuštenog psa, što je svakako vid aktivizma, ali online aktivizma.

Kao i sve, i Fejsbuk može biti zloupotrebljen i poslužiti da nekome uništite život, privatni i profesionalni, ili da izazovete fizički napad na onoga ko vam se iz raznih razloga ne dopada.

Upravo to su, intenzivno, poslednjih godinu dana u Srbiji radili kreatori i administratori stranice Narod protiv obojene revolucije.

Šablon je za sve isti – administratori stranice izaberu osobu iz javnog života čiji stavovi im se ne dopadaju, bez dozvole objave sliku te osobe i uglavnom dajući netačne informacije o tome čime se targetirana persona bavi, sugerišu da nije vredna postojanja, da je “izdajnik/izdajnica srpskog roda” “separatista” i da ne bi trebalo da bude deo ovog društva. Vrlo često se moglo pročitati i da bi mu / joj trebalo presuditi nekim hladnim oruđem.

Dakle, radili su sve ono što na Fejsbuku, a ni van njega, nije dozvoljeno.  Takvo etiketiranje je opasno i višestruki je problem, bez obzira na to da li se dešava u onlajn ili oflajn svetu, upozorava istraživač medija i novinar Radija Slobodna Evropa Norbert Šinković.

“Sa jedne strane može stvoriti strah kod pojedinca ili dovesti do toga da se oseća ugroženo, pa se to reflektuje i na porodični život. Sa druge strane, u profesionalnom smislu, kada na primer jedan novinar dobija ovakve ‘atribute’, njega takav ambijent sprečava da radi svoj posao, jer svaki kritički ton će biti čitan u tom svetlu. Zato je neophodno da se građani edukuju, da razumeju da su naše slobode ograničene slobodom drugih i da Fejsbuk ili Tviter nisu siva polja, već čine deo našeg komunikacijskog prostora u kom važe pravila i zakon”, podvlači Šinković.

Moramo imati na umu i to da ta društvena mreža mladima predstavlja jedan od glavnih izvora informacija, dodaje istraživač novosadske Share Fondacije Bojan Perkov. Njegova organizacija se, između ostalog, bavi i pravima „građana interneta“.

“Sve šira debata o pitanjima od javnog interesa odvija se na Fejsbuku, pa je neophodno da se razmisli o načinima na koje građani mogu biti zaštićeni, ali nažalost, mogli smo da vidimo da i u sudskoj praksi, kao u slučaju Radomira Počuče (bivšeg portparola protivterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je Fejsbuk statusom ugrozio bezbednost organizacije “Žene u crnom”), postoje brojne nedoumice u vezi sa granicama prihvatljivog izražavanja na internetu. Svaki poziv na linč i nasilje treba prijaviti nadležnim organima ukoliko se građani osete ugroženim, jer ne bi trebalo da bude nikakve razlike da li je neko na Fejsbuku pretio i pozivao na linč ili lepio plakate na ulici”, smatra Perkov.

Reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Janko Baljak, jedan je od onih koji su bili izloženi arsenalu uvreda na toj stranici, zbog toga što je govorio na jednom od protesta Inicijative “Ne davimo Beograd”. Uprkos jasnoj pretnji jednog od korisnika te stranice da će da ga “pronađe kod kuće”, Baljak za Fairpress kaže da nije preduzeo ništa. “Sažaljevam i ignorišem. Smatram da su to najobičnije kukavice i ne plašim ih se ni kada me presretnu, a kamoli u virtuelnom svetu. Za eventualne ružne posledice po mene ili moju porodicu smatraću direktno odgovornim (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i njegove marionete na vlasti koji su istinski kreatori atmosfere linča i nasilja”, objašnjava reditelj.

 

On podseća da je slične situacije doživljavao i nakon prikazivanja njegovog dokumentarca “Vukovar – poslednji rez” 2006. godine, kada su mu, kako kaže ljudi u centru grada prilazili da ga pljunu kao “Ustašu”. Film inače govori o početku sukoba između Srba i Hrvata u Vukovaru i okolini, 1991. godine i ratnim zločinima koji su se na tom području desili.

U Baljkovom daljem radu, ali i javnom iznošenju kritike vlasti, pretnje ga neće zaustaviti, tvrdi on. “Naprotiv. Što je više takvih kukavičkih i uglavom anonimnih pretnji, smatram da sam na pravom putu. Proizvodnja izdajnika i stalno izmišljanje neprijatelja kao i sve vrste linča u provladinim medijima, neke su od osnovnih poluga ove vlasti. Svoj rečnik i primitivizam crpe iz devedeseth kada je Vučič bio jedan od lidera Srpske radikalne stranke”, priča Baljak i dodaje da su se napadi pojačali od kako je dao podršku bivšem Zaštitniku građana Saši Jankoviću kao kandidatu za predsednika na aprilskim izborima u Srbiji, i od kada je postao deo njegovog Pokreta slobodnih građana.

“Formiraju se i nove crne liste kao nedavno na portalu Vidovdan gde su me označili kao jednog od viđenijih izdajnika, navodeći tvit koji nisam napisao ja, već Aleksandar Baljak”, upozorava reditelj.

Kako je nastao Narod koji ne želi revoluciju?

Popularnost Fejsbuk stranice Narod protiv obojene revolucije rasla je paralelno sa intenziviranjem prisustva Inicijative „Ne davimo Beograd“ u javnosti. Dakle, nešto više od poslednjih godinu dana. Aktivisti Inicijative su, između ostalog, organizovali nekoliko uličnih protesta i javnih akcija u Beogradu, a sve to zbog nezakonitog, noćnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, u izbornoj noći 24. na 25. april 2016. godine. U kvartu pod imenom Savamala, u kojem su objekti srušeni, trenutno niče projekat „Beograd na vodi“ koji je za Vladu Srbije od nacionalnog značaja.

Uvredama, linču i etiketama na pomenutoj stranici su izlagani svi oni koji su javno iskazali bunt protiv tog projekta. Osim autora nagrađivanih dokumentaraca  Janka Baljka, targetirane su i druge njegove kolege i koleginice, umetnici, aktivisti nevladinih organizacija i studenti koji su učestvovali u protestima “Protiv diktature”. Ti protesti su nastali kao odgovor na pobedu bivšeg premijera Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima u aprilu ove godine i održavali su se u više gradova u Srbiji.

Na meti su se našli i novosadski novinari iz Pokreta “Podrži RTV” koji su tokom prošle godine ustali protiv cenzure i nezakonitih smena na pokrajinskom javnom servisu Radio-televiziji Vojvodine.

Takođe, za izdaju, separatizam i nedovoljnu ljubav prema Srbiji optužene su i njihove kolege iz drugih gradova, jer se kao autori pojavljuju na odjavnom rolu filmova o srpsko-albanskim odnosima,

nastalih u produkciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine i kosovske kancelarije Balkanske istraživačke mreže.

Kada se sagleda koga je sve bilo važno ukaljati i uplašiti, moglo bi se zaključiti da iza te stranice stoje  botovi (osobe koje, poput softverskog robota, otvaraju lažne naloge na mrežama i pišu pozitivne ili negativne komentare na određene sadržaje, u zavisnosti od toga šta odgovara onome ko ih angažuje) vladajuće Srpske napredne stranke. Međutim, dokaza za to nema, kao ni odgovora iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal na naša pitanja o tome koje korake preduzimaju u ovakvim slučajevima i sa kolikom uspešnošću procesuiraju one koji preko mreža, anonimno prete drugim ljudima.

Budući da je stranica tokom prošle i početkom ove godine nesmetano opstajala, i to u trenutku kada ju je pratilo nekoliko desetina hiljada ljudi, očigledno nije bila predmet istražnih organa, iako bi svaki linč i govor mržnje morao biti njihov fokus, smatra novinar Norbert Šinković.

“Imam utisak da se ovo ipak ne čini, barem ne u svim slučajevima. Vidimo veliki broj pretnji koje su upućene novinarima na društvenim mrežama, ipak, tužilaštvo ne reaguje dovoljno jasno i odlučno”, priča Šinković. On podseća na to da Fejsbuk i ostale mreže nisu medij u klasičnom smislu te reči, ali da bi na uvredu i govor mržnje u toj sferi trebalo da se primene pravila i zakoni kojima se reguliše javna reč.

Govor mržnje zabranjen je Zakonom o javnom informisanju i medijima, ali je problem što on u slučaju Fejsbuka ne može da se primeni, jer društvene mreže ne tretira kao medij. Međutim, moguće je tužiti nekoga zbog povrede ugleda i časti putem društvenih mreža na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, a moguće je pokrenuti i parnični postupak zbog diskriminacije na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koji zabranjuje govor mržnje i uznemirujavajuće i ponižavajuće postupanje.

Budući da je kod društvenih mreža problem to što uglavnom ne znamo ko stoji iza određenih stranica poput Narod protiv obojene revolucije, preostaje da od svakog sadržaja koji vam se učini neprimerenim ne okrećete glavu, kao što ne bi ni na ulici kada vidite da neko nekoga maltretira, i da ne kliknete na „hide“ već na „report“ opciju, koja Fejsbuk alarmira da bi trebalo da proveri prijavljeni post, komentar, fotografiju, osobu.

Pretnje smrću i čašćenje epitetima poput “kurvo raspala” i “narkomanu” na toj stranici se pravdaju slobodom govora, što je za istraživača medijskog diskursa Norberta Šinkovića neprihvatljivo. “Lična sloboda nije neograničena. Ona je zapravo ograničena slobodom drugih. Pa je tako apsolutno neprihvatljiva teza da je deo lične slobode ili slobode govora kada u javnom (online) prostoru nekoga vređate, omalovažavate ili da mu pretite i napadate ga”, objašnjava on.

Ograničena je i na Fejsbuku i to pravilima te mreže koja se, čini se, ponekada selektivno primenjuju. Na taj način sadržaji koji vrve od fotografija nasilja nad životinjama, ženama ili pretnjama, kao što je slučaj sa ovom stranicom, uspevaju da opstanu.

“Problem može biti to što je sadržaj ovakvih stranica na srpskom jeziku, što može da zahteva nešto više vremena za uklanjanje zbog ‘malog tržišta’ kakvo je Srbija, a na umu treba imati ograničen broj moderatora sadržaja koji razumeju srpski, kao i obim posla koji imaju. Pravila za uklanjanje sadržaja su dosta nejasna i često nema mnogo vremena da moderatori donesu odluku, nekad i manje od deset sekundi, o čemu je skoro izveštavao “Gardijan”“, objašnjava Bojan Perkov, istraživač Sharea.

Ukoliko Fejsbuk reaguje na prijavu, veoma teško će da odluči da ukine kompletnu stranicu, ali će na pojedinačne komentare obratiti pažnju. Vrlo verovatno je i da će ih posle nekoliko prijavljiva uz pomoć opcije „report“, ako zaista krše njihova pravila, i ukloniti.

Da li je situacija takva zato što prijave obrađuje algoritam ili ih proverava neko ljudsko biće zaposleno kod Marka Cukerberga (jednog od osnivača Fejsbuka), teško je saznati. Nakon mejla sa pitanjima o tome kako dozvoljavaju da se nesmetano razvija stranica koja promoviše nasilje, uputili su nas na njihov Centar za pomoć gde se nlaze odgovori na najčešće postavljana pitanja i preporučili da pogledamo Fejsbukov Forum. Ukoliko procene da bi ipak mogao neko lično da nam odgovori, jer smo poslali novinarski zahtev, moraćemo da pričekamo. Od prvog mejla upućenog njima već je prošlo mesec dana.

“Na neki način najpopularnija društvena mreža funkcioniše kao ‘crna kutija’ – neki problematični sadržaji ostanu objavljeni, dok se drugi efikasno uklone. U jednom od tekstova objavljenih na “Gardijanu” se navodi konkretan primer. Moderatorima se traži da uklanjaju komentare poput “Irci su glupi”, a da ignorišu recimo “plavuše su glupe”. Stoga je zaista teško zaključiti koja je logika iza ovakvih smernica i da li se neki deo moderacije prepušta mašinskoj obradi, što stvara dodatne probleme po slobodu izražavanja korisnika Fejsbuka”, navodi Bojan Perkov.

Šveđanima uspeva, a moguće je i kod nas!

Shvatajući da je svet interneta i društvenih mreža prepun uvredljivih kvalifikacija, pretnji i botova, kojima ni Fejsbuk ni lokalna zakonodavstva ne mogu da stanu na kraj, švedska novinarka Mina Dennert pokrenula je prošle godine grupu #iamhere.

Ta grupa sada ima više od 70 hiljada članova i osim na švedskom, deluju i na engleskom, nemačkom i slovačkom govornom području koristeći isti hešteg, samo na lokalnom jeziku – #ichbinhier, #jagärhär, #somtu…

Glavni zadatak osobe u toj grupi jeste da sa drugim članovima podeli link ka tekstu koji ima mnogo problematičnih, uvredljivih komentara kako bi osobe iz grupe #iamhere ostavljajući taj hešteg dale do znanja da su tu, da su pravi nalozi. Potom ulaze u diskusiju i koliko je god moguće umanjuju govor mržnje, a ohrabruju druge ljude da slobodno pišu i šire činjenice umesto predrasuda.

Pre nekoliko dana reagovali su, na primer, na komentare na Bi-Bi-Ci-jev tekst o mandatu nemačke kancelarke Angele Merkel i njenim šansama na predstojećim parlamentarnim izborima. S obzirom na to da su komentari obilovali predrasudama o Nemcima, Evropskoj uniji i izbeglicama sa Bliskog Istoka, grupa je procenila da moraju da reaguju, ponude argumente i vode konstruktivnu raspravu.

Zbog pokretanja ove grupe i delovanja u onlajn sferi, Mina Dennert je postala ovogodišnja dobitnica nagrade Ana Lindh, koja se dodeljuje u oblasti demokratije i ljudskih prava, a nagrada joj je pripala za lov na lažne vesti, mržnju i predrasude. Inače, nagrada nosi ime Lindhove, koje je bila švedska ministarka spoljnih poslova, između ostalog poznata i po zalaganju za mir i kao “žena bez neprijatelja”. Međutim, ubijena je 2003. godine.

Primer aktivista grupe #iamhere, kao i upornost onih koji su prijavljivali stranicu Narod protiv obojene revolucije, zbog čega je u toku nastanka ovog teksta drugi put ukinuta (ali i ponovo pokrenuta, samo što na njoj sada nema nikakvog sadržaja), pokazuju da jeste moguće kliktanjem promeniti stvari na bolje, samo ako postoje upornost i želja za tim.

Baš kao i na ulici.

Box / Antrfile

Ukoliko pretnje putem Fejsbuka uputite predsedniku države Aleksandru Vučiću, policija će vrlo brzo reagovati. Tako je, prema pisanju medija, policija nedavno privela majku i ćerku iz malog mesta u okolini Kruševca, zbog sumnje da su putem Fejsbuka pretile predsedniku.

Lokalni mediji preneli su da su osumnjičene osobe privedene po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu.

Hitno reagovanje u slučaju postova o predsedniku za razliku od onih kojia se preti novinarima, na primer, Tužilaštvo argumentuje time da o bezbednosti predsednika brinu posebne službe koje se bave samo time.

Comments

comments

Similar Articles
WordPress Lightbox Plugin