Kovačica – Primer propasti medijskih reformi u Srbiji
Countries Gray Latest Serbia
0 928
Autor: Ana Gavranić
Novo medijsko zakonodavstvo i budžetski model sufinansiranja medijskog sadržaja na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivouu kojem dominiraju javni konkursi kao glavni model potrošnje javnog novca, usvojeni su u Srbiji u avgustu 2014. godine, a njihova primena u punom kapacitetu počelaje2015.Novi procesi odvijali su se pod budnim okom predstavnika novinarske profesije i stručnjaka za medije kako bi se, pogotovo u prvoj godini implementacije, uočile „dečje bolesti“ i reagovalo izmenom zakonskih i podzakonskih akata na eventualne „rupe“ koje dozvoljavaju manipulacije. Praćenje primene Zakona i Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, traje i danas. Proces objavljivanja konkursa, formiranja komisija, prijave medija na konkurse i raspodelu novca prati Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, u kojoj rade Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Poslovno udruženje Lokal pres. BIRN Srbija kroz određene primere projekata, prati kvalitativni deo sprovođenja procesa sufinansiranja, koji uključuje i evaluaciju.

Prema ocenama iznetim u istraživanjima i Koalicije i BIRN-a, kao jedan od gorućih problema naveden je upravo izostanak evaluacije projekata koji su na konkursima dobili novčanu pomoć od države. Javnost je nakon implementacije odobrenih projekata retko kada obaveštena o njihovoj uspešnosti, a ne zna se ni kakve su efekte ti medijski sadržaji imali na ciljnu publiku. Postavlja se pitanje, da li oni zaista ispunjavaju jednu od najvažnijih odredaba nove zakonske regulative – javni interes.

Najviše nepravilnosti na lokalnom nivou

Podaci u istraživanju Koalicije pod nazivom Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja,sakupljeni su u periodu od 1. aprila 2015. do 1. aprila 2016. godine, a obuhvaćeni su svi konkursi koji su bili aktivni u tom momentu. Detektovan je i analiziran veliki broj nepravilnosti u mnogim opštinama.

U tom periodu na lokalnom nivou raspisan jeukupno 191 konkurs, u vrednosti većoj od 1,4 milijarde dinara. Čak u 69 odstoslučajauočene su neke nepravilnosti, bilo da se odnose na tekst konkursa, izbor stručne komisije, transparentnost procesa… Koalicija je u Beloj knjizi skrenula pažnju da su najveći problemi sa kojima se suočava konkursno sufinansiranje nedorečena zakonska regulativa, nedovoljna transparentnost procesa, izbor nekompetentnih članova konkursne komisije, nepostojanje sankcija za državne organe u slučaju kršenja zakona, kao i nedostatak evaluacije odobrenih projekata i samog procesa.

Članice Koalicije su zbog toga Ministarstvu kulture i javnog informisanja odvojeno dostavile amandmane tokom izrade novog Pravilnika o sufinansiranju kako bi pokušale da utiču na unapređenje procesa kroz iskustva u radu konkursnih komisija tokom prve godine sprovođenja novih odredbi.Novi Pravilnik usvojen je u februaru 2016. godine, ali nažalost, Ministarstvo nije prihvatilo nijedan predlog medijskih udruženja.

Nove izmene pravilnika najavljene su i za prvu polovinu 2017. godine, ali prema rečima predsednika NDNV Nedima Sejdinovića, iako su i ovog puta udruženja poslala svoje primedbe, gotovo je sigurno da ni sada one neće biti unete u podzakonski akt.

„Donosioci odluka se ovog puta pravdaju time da primedbe koje su upućene ne mogu biti unete u Pravilnik jer to nedozvoljava Zakon, a prema informacijama koje posedujem, novi dokument će čak predstavljati korak unazad u procesu sufinansiranja, posebno kada se radi o transparentnosti procesa i načinu donošenja odluka”, rekao je Sejdinović za Faipress.

Opština Kovačica drastičan primer kršenja zakona

Primer Opštine Kovačica, jedan je od najdrastičnijih primera kršenja medijskih zakona i podzakonskih akata na lokalnom nivou. Od početka 2016. Opština Kovačica raspisala je dva konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. U budžetu Kovačice za 2016. predviđeno je bilo izdvajanje od 17,5 miliona dinara za sufinansiranje projekata medijskog sadržaja u oblasti javnog informisanja, koliko je i podeljeno na prvom konkursu u januaru.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja reagovala je ubrzo nakon što je konkurs objavljen, jer je tekst sadržao diskriminišuće odredbe i kriterijume koji su se kao pogrešni pojavljivali u velikom broju opština. Među kriterijumima na osnovu kojih je Komisija trebalo da ocenjuje projekte našao se i “obim i kvalitet pređašnje saradnje sa Opštinom Kovačica kroz medijsko izveštavanje”, iako je u zakonu jasno naglašeno da praćenje rada organa vlasti ne spada u javni interes, već u oblast marketinga. Prema zapažanjima iznetim u analizama, takav kriterijum jasno pokazuje namere Opštine, da eliminiše one medije koji su do tada krtički izveštavali o njenom radu.

Kovačica je u svom prvom pozivu naglasila i da prednost imaju mediji sa „tehničko-kadrovskimkapacitetom za realizaciju projekta na teritoriji opštine”, koji je takođe u velikoj meri diskriminatoranjer su određeni mediji favorizovani u odnosu na druge zbog koju poseduju, bez obzira na to kakve projekte podnose.

Iako su nakon intervencije Koalicije sporni kriterujmi u potpunosti obrisani, ni ovo nije sprečilo opštinu da pronađe druge načine zaobilažnja zakona.

Novac onima koji ga već dobijaju iz budžeta, kao i fantomskim portalima

Na prvom konkursu koji je Opština Kovačica raspisala tokom 2016. godine prijavili su se JP za informativnu delatnost Radio-televizija Kovačica sa dva projekta (jedan za radio stanicu, drugi za televizijsku), TV Pančevo, Start press, udruženje Danubius, Korak 21 media, Dnevnik Vojvodina press, Novinska agencija Beta, Kopernikus Cable Network i Vladimir Vlašalić Vršac PR. Prva četiri medija dobila su ukupno 17,5 miliona dinara.

“Detaljno smo analizirali sve pristigle projekte. Znam da smo prvenstveno gledali da pomognemo i da izađemo u susret televiziji Kovačica, koja je, znamo i svi, bila u najvećim problema. Njihov projekat je bio dobar, izvanredan po meni. Svaki projekat koji promoviše informisanje na jezicima nacionalnih manjina je odličan projekat, s obzirom na zakon koji je mnogo štetio medijima na jezicima nacionalnih manjina, posebno elektronskim medijima. Odobrili smo projekat televizije Kovačica u sto postotnom iznosu, toga se dobro sećam, znači koliko su tražili, toliko su i dobili”, rekao je član komisije Valentin Mik.

Zapaženo je i jedna čudna odluka komisije, a to je da novac dodeli udruženju Danubius je za projekat “Vojvodina info net” i to u iznosu od 150.000 dinara. To udruženje je prijavljeno za delatnost izdavanje knjiga, bave se i zaštitom kulturnog nasleđa u podunavskom regionu, prezentovanjem savremenog umetničkog stvaralaštva, očuvanjem i zaštitom životne sredine, i još nekim delatnostima koje su navedene na sajtu Agencije za privredne registre (APR), ali ne i medijskom delatnošću. Prema Registru medija na APR-u, medij Vojvodina info net (kako je nazvan i projekat udruženja “Danubius”) izdaje “Ljiljana Miković PR, Agencija za radio i televizijske aktivnosti Star studio” iz Novog Sada, a na sajtu je udruženje Danubius jedan je od partnera tog portala.

Na portalu “Vojvodina info net” postoji odeljak za Kovačicu, na kom je od početka godine do kraja oktobra objavljeno svega pet vesti iz Kovačice, a svaka je preneta sa sajta Radio-televizije Kovačica. Od oktobra do kraja januara objavljeno je još šest vesti, takođe prenetih sa Radio-televizije Kovačica ili sa sajta opštine Kovačica. Na tom sajtu ne postoji autorski rad novinara tog medija, već su sve vesti prenete sa drugih portala ili su saopštenja preneta u celosti.

“Bilo je problema oko nekih sajtova u Novom Sadu koji je gurao jedan od članova komisije i potpuno je nejasno zašto je jedan od tih sajtova dobio novac. To što je dobila novac RTV Pančevo – nije neočekivano, jer je to regionalna televizija. Ali ono što je problem jeste da su sav novac dodelili medijima koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci, a da mi zapravo i ne znamo ko je uopšte konkurisao, zato što je celokupan proces bio netransparentan, a vrhunac transparentnosti je što niko ni od ljudi u opštini ni od medijskih stručnjaka, nije uopšte imao najosnovniju informaciju ko je dobio novac, a pogotovo nemamo informaciju kakvo je obrazloženje dodele tog konkursa”, kaže predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

Najviše novca otišlo budžetskom korisniku

Radio-televizija Kovačica dobila je tokom 2016. godine novac za dva projekta – jedan za radijski program “Sa mikrofonom u opštini Kovačica” finansiran sa 3,2 miliona dinara i za televizijski program “Sa kamerom u opštini Kovačica” finansiran sa više od 4,3 miliona dinara. Slično se dogodilo i na drugom konkursu ove opštine, kada je Radio-televizija Kovačica ponovo dobila novac za dva projekta – radijski “Glas opštine Kovačica” 1.650.000 i isto toliko za projekat na televiziji “Okom kamere kroz Kovačicu”. Novac za projekat “Kovačica u Dnevniku”na drugom konkursu dobio je i Dnevnik Vojvodina Press d.o.o. i to 200.000 dinara.

Iako je Radio-televizija Kovačica javno preduzeće, što znači da se finansira iz budžeta Opštine, pa ne bi trebalo da ima pravo na učešće u konkursu, ovom mediju je tokom godine suprotno zakonu odobreno ukupno oko 11 miliona. Ovaj medij je i dalje u fazi je privatizacije. Naime, RTV Kovačica ranije je bila javno preduzeće, a zbog odredbi o povlačenju države iz vlasništva nad medijima propisanoj u novom medijskim zakonima, zaposleni u RTV Kovačica, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, ostvarili su pravo na besplatne akcije tog preduzeća. Agencija za privatizaciju, nakon četiri pokušaja, sredinom oktobra 2015. prihvatila je dokumentaciju kako bi RTV Kovačica bila privatizovana raspodelom besplatnih akcija zaposlenima. Međutim, to se do danas nije desilo. Krajem februara 2016. novinari te kuće tražili su pomoć Udruženja novinara Srbije, jer su smatrali da se radi o “opstrukciji njihovog prava na udeo u vlasništvu televizije”. U Ministarstvu privrede UNS-u je potvrđeno da dokumentacija RTV Kovačica nije potpuna i da nedostaju ili se ne poklapaju godine radnog staža podnosilaca zahteva za akcije.

Kako je UNS objavio, postoji sumnja radnika koji su želeli da ostanu anonimni da direktorka televizije Olinka Glozik Jonaš namerno propušta da blagovremeno odgovori na zahtev ministarstva kako oni ne bi ostvarili zakonska prava na besplatne akcije (http://www.uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/37492/novinari-rtv-kovacica-sumnjamo-da-direktorka-ometa-dodelu-besplatnih-akcija-.html).

U međuvremenu, u 2016. desilisu se izborinasvimnivoimavlasti u Srbiji, a NUNS i NDNV smatraju da RTV Kovačicanijeprivatizovanazbog “činjenice da novivlasnicinisupolitičkipodobni”, kakosunaveli u saopštenju.

„Radio-televizija Kovačica je televizija koju je posle promene lokalne vlasti preuzela Srpska napredna stranka (SNS) i njeni sateliti. Drastično je promenila program, prenosi neke emisije poznate po drastičnom kršenju profesionalnih i etičkih kodeksa. Paralelno sa tim, ova televizija je u procesu prenosa besplatnih akcija na zaposlene i taj prenos nije dovršen do kraja, a razlozi za to su vrlo jasni – zaposleni nisu “politički podobni” za preuzimanje medija. Osim toga, došli smo i do saznanja da se trenutno rukovodstvo počelo kreditno zaduživati, pa kada proces konačno bude završen, novinari praktično neće ni moći da preuzmu medij, jer će verovatno na ime dugova on morati biti predat u vlasništvo onome ko dugove potražuje. Dakle, moguće je da dugovi budu pretvoreni u vlasništvo, kako nepodobni novinari ne bi mogli da preuzmu RTV Kovačicu i kako bi ona ostala u službi SNS-a”, dodaje Sejdinović.

Šta donosi 2017. godina na lokalnom planu

Problemi u sprovođenju medijske reforme u Srbijinastavljaju se i na početku 2017. Nova Medijska strategija trebalo je da bude doneta tokom 2016. godine, ali je novi državni sekretar Nino Brajović najavio da će Radna grupa tek biti osnovana, te da se izrada strategije očekuje polovinom 2017. godine. To je potvrdio i ministar informisanja VladanVukosavljević.

Novi ciklus sufinsnsiranja javnog interesa na lokalnom nivou prate i nove nepravilnosti, a Koalicija je uočila novi trend, u kojem se veliki “mejnstrim” mediji bliski vladajućim strukturama, poput Srpskog telegrafa, ubrzano prijavljuju na lokalne konkurse, kako bi iz državnog budžeta uzeli što više finansija jer je u Srbiji počela još jedna politička kampanja, ovog puta za predsedničke izbore, raspisane za 2. april.

Primećeno je i da lokalne samouprave zaobilaze da u stručne komisije na lokalnom nivou biraju stručnjake iz reprezntativnihu druženja, a kako je za Fairpress rekaoSejdinović, “postoji bojazan da će sve negativne tekovine konkursnog finansiranja postati novi način finansiranja podobnih medija u Srbiji”.

“Da su lokalne samouprave I politički funkcioneri utrošili toliko energije na pravilno I zakonito sprovođenje medijske reforme, koliko su utrošili da pronađu rupe u zakonu za izvlačenje novca podobnim medijima, medijska scena u Srbiji bila bi među najuređenijima”, kaže Sejdinović.

Comments

comments

WordPress Lightbox Plugin