MEDIA DAILY: Iran: Oduzeta akreditacija dopisniku New York Timesa; Hong Kong diže glas u strahu za slobode
Countries Croatia Latest MoM
0 231
Autor: Fairpress
Vlasti Irana oduzele su bez objašnjenja akreditaciju dopisniku New York Timesa u Teheranu Thomasu Erdbrinku, javio je američki list. Stotine hiljada građana izašle su na ulice Hong Konga u strahu od sve većeg autoritarnog utjecaja Pekinga i smanjivanja sloboda, pošto vlasti u gradu planiraju zakone u suprotnosti s dogovorom Velike Britanije i Kine o primopredaji grada koji je garantirao političke i ekonomske slobode, pišu svjetski mediji. Napokon se i to dogodilo – Amerikanci sada provode više vremena na svojim mobilnim telefonima i tabletima nego pred televizorom.

Iran: Oduzeta akreditacija dopisniku Njujork tajmsa

Članak prenesen s portala slobodnaevropa.org

Vlasti Irana oduzele su bez objašnjenja akreditaciju dopisniku Njujork tajms u Teheranu Tomasu Erdbrinku, javio je američki list.

List ističe da se nada da će Erdbrinku uskoro biti dozvoljeno da ponovo radi svoj posao.

Oduzimanje akreditacije novinaru izvršeno je usljed pojačanih tenzija između SAD i Irana, koje su proizvod istupanja Amerike iz Sporazuma o nuklearnom programu Irana prije godinu dana.

Iz Njujork tajmsa kažu da je dozvola Erdbrinku oduzeta prije četiri mjeseca i da on od februara ne može da radi svoj posao, te je list odlučio da situaciju iznese u javnost, nakon nedavnih spekulacija i komentara na društvenim mrežama.

“Zvaničnici iranskog Ministarstva spoljnih poslova u više navrata su ubjeđivali Njujork tajms da će gospodinu Erdbrinku uskoro biti vraćena akreditacija, ali nisu objasnili zbog čega se to odgađa niti zašto mu je ona oduzeta”, izjavio je urednik rubrike vijesti iz svijeta Majkl Slekmen.

Iranska misija pri UN nije komentarisala situaciju, kao ni državni mediji u Iranu, prenio je AP.

Erdbrink je državljanin Holandije i ranije je radio za list Vošington post, a oženjen je iranskim fotografom Njušom Tavakolijan.

Hong Kong diže glas u strahu za slobode

Članak prenesen s portala slobodnaevropa.org

Stotine hiljada građana izašle su na ulice Hong Konga u strahu od sve većeg autoritarnog uticaja Pekinga i smanjivanja sloboda, pošto vlasti u gradu planiraju zakone u suprotnosti s dogovorom Velike Britanije i Kine o primopredaji grada koji je garantovao političke i ekonomske slobode, pišu svetski mediji.

Nepopustljive vlasti

Uprkos masovnom skupu u nedelju, šefica uprave Hong Konga Keri Lam (Carrie Lam) dan kasnije odbila je da povuče predlog o ekstradiciji i najavila nastavak procedure za usvajanje zakona koji će omogućiti izručivanje osumnjičenih u kontinentalni deo Kine, prenela je agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Organizatori tvrde da se u nedelju okupilo više od milion ljudi čime su to jedne od najvećih demonstracija otkad je Hong Kong predat u ruke Kine 1997. i najavljuju još snažnije proteste zbog predloga o ekstradiciji, piše AFP.

Vlasti tvrde da je mera potrebna da se zatvore rupe u zakonu i spreči da grad bude utočište za begunce, dok, kako navodi AFP, protivnici strahuju da će to omogućiti slanje ljudi u politizovani kineski sudski sistem. Lam tvrdi da ne ignoriše reakciju javnosti uz opravdanje da je njena vlada već napravila značajne ustupke kako bi osigurala da jedinstvene slobode grada budu zaštićene i da zaštite ljudskih prava ispunjavaju međunarodne standarde.

Hong Kong je uzdrman političkim nemirima poslednjih godina, jer se povećavaju strahovi da Peking pokušava da ukine jedinstvene slobode i kulturu međunarodnog finansijskog čvorišta, ocenjuje AFP i ukazuje da je u okviru primopredajnog sporazuma s Britancima, Kina pristala na model “jedna zemlja, dva sistema”, gde bi Hong Kong zadržao slobode govora i okupljanja koja ne postoje u ostatku Kine.

Masovni protesti su paralisali Hong Kong 2014. sa zahtevom da se lider grada bira direktno, podseća francuska agencija, dodajući da su mnogi mladi u Hong Kongu zaoštrili svoje stavove o Kini pošto protesti od pre pet godina nisu doneli nikakve ustupke, ističe AFP.

Strah i gnev

Jedne od najvećih demonstracija u istoriji Hong Konga su zapanjujući prikaz sve većeg straha i gneva zbog erozije građanskih sloboda koje su dugo izdvajale bivšu britansku koloniju od ostatka Kine, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Od prodemokratskih protesta pre pet godina, vladajuća kineska Komunistička partija postepeno dobija sve veći uticaj nad Hong Kongom – lokalne vlasti su odbacile zahteve za slobodnim izborima i izbacile nekoliko opozicionih poslanika, piše američki list i ukazuje na ocene kritičara koji kažu da vlasti koje podržavaju Peking, od Hong Konga postepeno uzimaju nezavisnost sudova i medija.

Iako policija procenjuje da je u nedelju bilo 240.000 demonstranata, organizatori kažu da je to bio najveći skup otkada se milion ljudi okupilo 1989. za podršku studentskom pokretu koji je razbijen na Trgu Tjenanmen. Organizatori protesta u nedelju tvrde da su prebrojali više od milion ljudi na ulicama, odnosno, kako navodi Njujork tajms, skoro svakog sedmog stanovnika Hong Konga.

Dok je neposredni povod za demonstracije predlog zakona o ekstradiciji, masovnost protesta pokazuje dublju frustraciju sve većim zadiranjem Pekinga u autonomiju koju je obećao Hong Kongu kada je preuzeo suverenitet nad tom teritorijom 1997. godine, ocenjuje list i dodaje da masovnost takođe predstavlja dramatično odbacivanje komunističkog liderstva i potencijalnu političku krizu za Peking i Lam, liderku koju je Peking izabrao da upravlja Hong Kongom.

Zabrinutost, dodaje list, postoji i zbog predloga zakona koji bi kažnjavao nepoštovanje kineske himne, pa su mnoge knjižare prestale da objavljuju publikacije kritične prema liderstvu u Pekingu.

Neispunjena obećanja

Osnova dogovora o predaji Hong Konga iz britanskih u kineske ruke bio je model “jedna zemlja, dva sistema” koji je trebalo da jamči Hong Kongu političke i ekonomske slobode podržane čvrstom vladavinom prava koja je bila ključna za njegov ekonomski uspeh, ukazuje londonski Tajms (The Times) i ističe da je Peking od 1997. podrivao sistem sloboda u Hong Kongu.

Takav dogovor omogućio je Hong Kongu da 25 godina bude u vrhu Indeksa ekonomskih sloboda Fondacije Heritidž (Heritage Foundation), ali je sada autonomija Hong Konga ugrožena predloženim zakonom o ekstradiciji, što je, kako ističe Tajms u uredničkom komentaru, očekivano izazvalo najveće proteste u Hong Kongu od 2014. godine.

Građani Hong Konga i dalje uživaju daleko veće slobode nego u kopnenom delu Kine, što je bilo očigledno prošle nedelje kada se skoro 200.000 ljudi okupilo da obeleži godišnjicu masakra na Tjenanmenu, navodi Tajms i podvlači da su slične demonstracije zabranjene u Kini.

Uz ocenu da je Peking od 1997. konstantno podrivao Osnovni zakon koji je trebalo da osigura slobode u Hong Kongu, Tajms ističe da na toj teritoriji nisu dozvoljeni demokratski izbori koji su zajamčeni tim zakonom, dok je Peking nedavno izvršio pritisak na grad da se uklone prodemokratski poslanici, zabrani partija koja traži nezavisnost, odbije viza stranom novinaru i zatvore lideri protesta 2014. Uz to, dodaje list, pet knjižara koji su objavljivali

glasine o kineskom liderstvu oteti su i pritvoreni u kontinentalnoj Kinu.

Šteta i za Hong Kong i za Kinu

Usvajanjem zakona o ekstradiciji vlada Kari Lam bi mogla protraćiti privilegovanu poziciju Hong Koga u očima stranih vlada, ocenjuje agencija Rojters (Reuters) i ukazuje da bi, ako budu ignorisane poruke protesta, Vašington, Brisel i drugi mogli preispitati svoj odnos s tom teritorijom, što bi naštetilo i Hong Kongu i Kini.

Kontroverzan predlog okupio je malo verovatne saveznike – od običnih građana do međunarodnih trgovačkih komora, sudija i tajkuna – ujedinjene u nepoverenju prema kineskom pravnom sistemu, piše Rojters i ističe da bi, međutim, noćna mora tek mogla da usledi ako SAD odluče da je autonomija Hong Konga kompromitovana, jer bi i ta teritorija bila podložna carinama, viznim i drugim ograničenjima. Iako to nije izvesno sada, Rojters ukazuje da ta opasnost nije nezamisliva usred gorkog trgovinskog rata.

Kompanije bi mogle da se suoče s novim problemima, dok će rivalski finansijski centri poput Singapura pokušati da iskoriste priliku kada šefovi kompanija i bankari budu razmišljali o svojim sedištima, kućama i putovanjima, podvlači agencija.

Kineski državni mediji su podržali predlog zakona i optužili strane sile za nemire, ali Peking ima mnogo toga da izgubi. Hong Kong, koji je izvan kineske kontrole kapitala i s valutom fiksiranom za američki dolar, bolji je kanal ka svetskim tržištima od Šangaja ili Šenžena, ukazuje Rojters i podseća da je prošle godine kroz taj grad prošao izvoz ka ostatku Kine i iz njega u vrednosti od 468 milijardi dolara, s ukupnom trgovinom iznad hiljadu milijardi dolara.

Ako Lam pretvori Hong Kongu u samo još jedan kineski grad, Kina bi sama mogla zažaliti jednog dana, zaključuje Rojters.

A u Kini blokirani Vašington post i Gardijan

Dok građani Hong Konga strahuju od ograničavanja svojih sloboda, vlasti u Pekingu, kako piše Vašington post (The Washingtn Post), pojačavaju cenzuru pokušavajući da prebrode politički osetljivo vreme – sajtovi tog američkog lista i britanskog Gardijana(Guardian) su blokirani u Kini.

Post i Gardijan su do ovog vikenda bili među poslednjim medijima na engleskom koji su bili dostupni u kontinentalnoj Kini bez korišćenja VPN softvera koji korisnicima omogućava sakrivanje internet adrese, čime se zaobilaze geografska ograničenja i cenzura. Već godinama su zabranjeni Blumberg (Bloomberg), Njujork tajms (The New York Times), Rojters i Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), kao i društvene mreže Fejsbuk (Facebook) i Tviter (Twitter) i sve usluge povezane s Guglom (Google) poput Jutjuba (YouTube), a zabranjeni su i Dropboks (Dropbox), Slek (Slack) i Votsap (WhatsApp).

Kineske vlasti, ukazuje Post, poslednjih nedelja su pojačale kontrolu uoči 30. godišnjice masakra na Tjenanmenu, sprečavajući korisnike na društvenim mrežama objavljuju reči ili slike povezane s tim događajem. Izdanja Vikipedije (Wikipedia) na svim jezicima su potpuno zabranjena od sredine maja, dok je novinar CNN rekao da je sajt te američke televizijske mreže blokiran posle objavljivanja priča o događaju iz 1989.

U Kini je blokirano više od 10.000 internet domena dok se algoritmi cenzorskog aparata neumorno osnažuju kako bi se otkrila upotreba VPN-a, mada vlasti i fizičkim zastrašivanjima nastoje da spreče upotrebu tog softvera, piše Vašington post.

Kineske vlasti kažu da njihova cenzura stvar “internet suvereniteta” o čemu se ne može pregovarati, ali su, kako ukazuje list, zvaničnici u Pekingu u poslednje vreme otišli još dalje, ne samo braneći svoj pristup cenzuri, već i hvaleći svoj uspeh kao model koji autoritarne vlade širom sveta treba da usvoje.

Amerikanci više vremena provode na mobilnim uređajima nego ispred TV

Članak Hine/dpa prenesen s portala rs.n1info.com

Napokon se i to dogodilo – Amerikanci sada provode više vremena na svojim mobilnim telefonima i tabletima nego pred televizorom.

U SAD, odrasle osobe ove će godine provesti prosečno 3 sata i 43 minuta svaki dan upotrebljavajući pametne telefone i tablete, što je osam minuta više nego što će provesti gledajući televiziju, predviđa istraživačka kompanija eMarketer.

Promena se očekuje već godinama, posebno otkako su pametni telefoni sveprisutni otkako se promenio način na koji ljudi koriste uređaje. Telefoni omogućavaju više korištenja društvenih mreža, a gledanje serija i filmova na manjim, prenosnim ekranima postalo je uobičajeno.

“Danas postoji puno više sadržaja nego što je postojalo čak i pre samo nekoliko godina”, rekla je Monika Pert, viša istraživačica iz eMarketera, referišući na rast platformi za video streaming poput Netflixa i Hulua.

“Sve to pokreće potrebu ili želju za upotrebom pametnog telefona”, kaže ona.

Razlika u količini vremena provedenog korištenjem mobilnim uređajima i gledanja televizije drastično se smanjila. Prošle su godine Amerikanci provodili devet minuta više gledajući televiziju nego što su koristili mobilne telefone i tablete. Ipak, gledanje televizije ranije je dominiralo i pre samo pet godina odrasli su provodili dva sata više gledajući televiziju nego što su upotrebljavali mobilne uređaje, rekli su iz kompanije.

Iz eMarketera očekuju kako će se ovaj trend nastaviti. Procenjuju kako će 2021. odrasli provoditi tri sata i 54 minute na svojim mobilnim uređajima, u poređenju s tri sata i 22 minuta gledanja televizije.

Procene ne uključuju slanje govornih poruka na mobilnim uređajima, ali uključuju većinu drugih funkcija. Odrasli na pametnim telefonima i tabletima 30 odsto vremena provode koristeći se aplikacijama koje omogućavaju slušanje radija i podcasta.

Aplikacije društvenih mreža upotrebljavaće se 24 odsto vremena, a aplikacije za reprodukciju videa 19 odsto u 2019. godini.

Najzanimljivije statistike vezane su uz rast platformi za video streaming čija je upotreba u odnosu na prošlu godinu porasla za osam minuta.

Za razliku od tradicionalne televizije, platforme za video streaming omogućavaju gledaocima odabir onoga šta žele gledati u bilo kom trenutku, kao i mogućnost prebacivanja sadržaja za gledanje u pokretu.

Kompanije poput Netflixa, Amazona i Applea znatno su investirale u dodavanje novih serija i filmova na svoje platforme i tako dovele do velikog rasta u čitavoj industriji, uključujući i animaciju. Prošle se godine očekivalo da će Netflix potrošiti i do 13 milijardi dolara na originalne ili licencirane sadržaje.

Potrošači su “sve više i više izbirljivi kad je reč o tome što će gledati i u koje vreme”, tvrdi Pert.

“Reč je o tome da imate pravo odabrati šta ćete i kako gledati, u poređenju s dizajnom televizijskog programa koji zahteva sedenje u određeno vreme”, kaže ona.

Tradicionalne televizijske mreže i studiji pokrenuli su ili su u procesu pokretanja vlastitih platformi za video streaming kako bi pridobili i takve potrošače. Disney će predstaviti vlastitu platformu Disney+ kasnije ove godine čija će najniža cena biti 6,99 dolara mesečno.

Comments

comments

WordPress Image Lightbox