MEDIA DAILY: Regulacija tržišta oglašavanja: Nedostatak propisa u BiH omogućava zloupotrebe; Mihajlović: Formira se grupa „Novinarke protiv nasilja“
Countries Croatia Latest MoM
0 201
Autor: Fairpress
Izvještaj “Regulacija tržišta oglašavanja” daje pregled i analize politika vezanih za oglašavanje u Bosni i Hercegovini i u drugim državama, kako bi se ukazalo na potrebu i na načine na koje bi se mogle regulirati oglašivačke prakse u BiH. Potpredsjednica Vlade Srbije i predsjednica Koordinacijskog tijela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je danas da borba države i društva protiv nasilja nad ženama i rodnih stereotipa ne smije stati, ističući formiranje grupe „Novinarke protiv nasilja“. Odluka jednog dijela medijskih udruženja i asocijacija da odbije sredstva za medijske projekte kojima su konkurirali kod Ministarstva kulture i informiranja Srbije je logična, pošto su ta udruženja tokom natječaja povukla svoje ljude iz komisija za dodjelu novca, zbog brojnih nepravilnosti u radu, kaže za Radio Slobodna Evropa predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović.

Regulacija tržišta oglašavanja: Nedostatak propisa u BiH omogućava zloupotrebe

Članak MCOnline redakcije prenesen s portala media.ba

Projekt “Mediji i javni ugled” predstavlja novi izvještaj o oglašavanju u BiH.

Izvještaj “Regulacija tržišta oglašavanja” daje pregled i analize politika vezanih za oglašavanje u Bosni i Hercegovini i u drugim državama, kako bi se ukazalo na potrebu i na načine na koje bi se mogle regulirati oglašivačke prakse u BiH.

U prvom dijelu dat je pregled legislative, regulative, samoregulative i praksi oglašavanja u državama izvan BiH, s naglaskom na dobre prakse u reguliranju različitih pitanja vezanih za oglašavanje.

U drugom dijelu publikacije dat je pregled politika i praksi u BiH i preporuke o tome na koji način je moguće različite aspekte oglašavanja regulirati u BiH. Neka od pitanja na koja se oba dijela izvještaja osvrću su vrijednosti tržišta i tržišne okolnosti, razvijenost politika oglašavanja, transparentnost oglašivačkih praksi, naročito kod oglašavanja javnog sektora, legitimnost i kriteriji u procedurama oglašavanja javnog sektora, legitimnost i kvalitet mjerenja gledanosti/slušanosti/čitanosti/posjećenosti medija, i sprječavanje skrivenog oglašavanja.

U Bosni i Hercegovini svako od navedenih pitanja ostaje nedovoljno regulirano, zbog čega su omogućene različite zloupotrebe, a legitimnost i transparentnost oglašivačkih praksi i povezanih radnji ostaje krajnje upitna.

Autorice izvještaja su: Barbara Krajnc i Selma Kadić-Maglajlić. Izvještaj je dostupan u PDF formatu ovdje.

Mihajlović: Formira se grupa „Novinarke protiv nasilja

Članak FoNeta prenesen s portala uns.org.rs

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je danas da borba države i društva protiv nasilja nad ženama i rodnih stereotipa ne sme da stane, ističući formiranje grupe „Novinarke protiv nasilja“.

Ona je na sastanku upravnog odbora projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama“ rekla da je Srbija puno toga uradila ali da mora više i navela rad sa dečacima i muškarcima, jer je cilj promena rodnih stereotipa i prevencija nasilja nad ženama, saopšteno je iz kabineta Zorane Mihajlović.

Prema njenim rečima, Srbija je pripremila prvi državni izveštaj o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (Istanbulska konvencija).

Zorana Mihajlović je kazala da očekuje će u najskorijem periodu biti uspostavljen nacionalni SOS telefon, „sa čim se kasni“.

Potpredsednica Vlade je posebno istakla formiranje grupe „Novinarke protiv nasilja“, rekavši da sve što se radi na ovom polju nije dovoljno ukoliko nemamo medije kao važan stub podrške.

„Veoma je važno što su se novinarke okupile kako bi pomogle da se kvalitet medijskog izveštavanja o nasilju unapredi, ne samo kada se nasilje desi, već da radimo i na prevenciji. Potrebno je da mediji na profesionalan način, oslobođen tabloidnog i senzacionalističkog tona, izveštavaju o ovoj temi“, rekla je Zorana Mihajlović.

Projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama“ u Srbiji sprovodi Koordinaciono telo u saradnji sa UN agencijama i resornim ministarstvima, uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Karla Herši istakla je da UN pružaju snažnu podršku Vladi da unapredi rodnu ravnopravnost na svim nivoima.

Ola Anderson iz agencije SIDA istakao je da je nasilje nad ženama globalan problem koji pogađa sve zemlje u svetu i da je Švedska nedvosmisleno posvećena njegovom rešavanju, podržavajući i projekte u drugim zemljama, poput Srbije, piše u saopštenju.

Zašto deo medija u Srbiji neće državni novac?

Članak Dušana Komarčevića prenesen s portala slobodnaevropa.org

Odluka jednog dela medijskih udruženja i asocijacija da odbije sredstva za medijske projekte kojima su konkurisali kod Ministar-

stva kulture i informisanja Srbije je logična, pošto su ta udruženja tokom konkursa povukla svoje ljude iz komisija za dodelu novca, zbog brojnih nepravilnosti u radu, kaže za Radio Slobodna Evropa predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović.

Ovaj potez, iza kojeg su, osim NDNV-a, stali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija Lokal pres (LP) i Asocijacija onlajn medija (AOM), ponovo je otvorio pitanje uticaja vlasti na medije, i to u trenutku dok se iščekuje treća runda dijaloga medijskih udruženja sa predstavnicima Vlade Srbije o izradi nove medijske strategije.

“Pošto smo proglasili konkurs pre njegovog zatvaranja, ne znajući rezultate, da je nelegitiman i prepun nepravilnosti, sasvim je logično da novac koji je nama dodeljen ne primimo, bez obzira na to što se svako od naših udruženja nalazi u veoma teškoj situaciji i što radimo u neprijateljskom okruženju”, kaže Nedim Sejdinović.

Među zamerkama na koje su predstavnici medijskih udruženja i asocijacija ukazivali je i da u komisijama koje odlučuju o raspodeli novca za sufinansiranje sede nekompetentni ljudi, objašnjava naš sagovornik.

“Sede ljudi koji su, po našem dubokom mišljenju, kompromitovani i nekompetentni, sede predstavnici takozvanih fantomskih udruženja novinara i medija koji su već ranije učestvovali u konkursima na lokalnom nivou sa katastrofalnim rezultatima. Tada je novac građana odlazio isključivo u medije koji su bliski vlasti, između ostalog i u one medije koji svakodnevno i na drastičan način krše kodeks novinara”, kaže Sejdinović.

On dodaje da su predstavnici ovih udruženja skrenuli pažnju ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću na ovaj i druge probleme, te da su povukli svoje ljude iz komisija, nakon što nisu našli zajednički jezik sa ministarstvom.

Deo stručne javnosti je ukazao i na to da reprezentativna udruženja nisu bila adekvatno zastupljena u komisijama, kao i da su o raspodeli sredstava medijima odlučivali i činovnici iz vlasti.

Na probleme sa konkursnim sufinansiranjem medija, pogotovo onih lokalnih, pojedina medijska udruženja ukazuju godinama unazad.

U privatizaciju medija u Srbiji, koja je okončana 31. oktobra 2015. godine, ušlo se sa verom da će se na taj način pospešiti objektivno medijsko izveštavanje. Međutim, rezultati medijske privatizacije postali su sasvim suprotni.

“Većina tih lokalnih medija je i do sada pokušavala da ukaže na to da sredstva na medijskim konkursima dobijaju organizacije koje su tek osnovane i za koje se osnovano sumnja da su bliske vlasti. Tako da su u tom slučaju na najvećoj šteti mediji, a onda i građani kao krajnji korisnici”, kaže Zlata Đorđević, istraživačica u organizaciji Transparentnost Srbija.

Na konkurs za medije na teritoriji Beograda iz 2016. godine, kada su ogromne iznose iz gradske kase dobile nepoznate produkcijske i PR kuće, od kojih su pojedine registrovane tik uoči ili čak u toku konkursa, dok mediji koji su kritički nastrojeni prema vlasti nisu dobili ni dinara.

Za Zlatu Đorđević ovo predstavlja očigledan pritisak na medijske kuće koje ne izveštavaju onako kako bi vladajuće strukture želele.

“To jeste pritisak pre svega na njihovu ekonomsku održivost, jer ako već imamo sufinansiranje medija, onda je prosto ovo jedan od znakova da se konkursi nameštaju i da su sporni od samog početka, od odluke o raspisivanju konkursa”, ocenjuje.

Medijska udruženja koja su iz protesta odbila sredstva od Ministarstva kulture i informisanja učestvuju u pregovorima sa Vladom Srbije o nacrtu medijske strategije o razvoju javnog informisanja do 2023. godine. Od maja meseca održana su dva sastanka, a Nedim Sejdinović kaže da njegov NDNV želi da bude konstruktivan, ali istovremeno oprezan, s obzirom na to da su se raniji razgovori završili fijaskom.

“Zbog toga smo insistirali da se radi na dva paralelna procesa: jedan je saradnja u izradi medijske strategije, a drugi rešavanje konkretnih i brojnih problema na medijskoj sceni. Ukoliko Vlada pokaže želju da rešava te probleme, koji su navedeni i u izveštajima međunarodnih organizacija, mi ćemo učestvovati u izradi medijske strategije. Ukoliko ne žele, mi nećemo da budemo ’smokvin list’ za Vladina nepočinstva”, objašnjava Sejdinović.

Poslednji sastanak predstavnika medijskih udruženja i Vlade Srbije održan je 7. juna, kada je za predsednika radne grupe izabran Dejan Stojanović, kao predstavnik Ministarstva kulture i informisanja.

Prethodno je 23. aprila ove godine izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Tada je iz Kabineta predsednika Srbije saopšteno da Vučić želi donošenje medijske strategije u otvorenijem postupku, kao i da je predložio da se Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uključi u ovaj proces.

Rad na toj strategiji kritikovalo je više medijskih udruženja koja su ocenila da je nacrt ovog teksta, “nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva”.

Comments

comments

WordPress Image Lightbox