MEDIA DAILY: Fajon: U Crnoj Gori nemoguće obavljati posao novinara; Distributeri u Hrvatskoj ukidaju RTS, možda to učine i u BiH
Countries Croatia Latest MoM
0 285
Autor: Fairpress
Prošlotjedni napad na novinarku Oliveru Lakić u Podgorici samo pokazuje u kakvim uvjetima rade novinari u Crnoj Gori koji istražuju organizirani kriminal i korupciju, ocjenjuje zastupnica Europskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Poslije zahtjeva RTS-a distributerima u regiji za višestruko povećanje naknada za emitiranje programa u inozemstvu, jedan broj distributera u Hrvatskoj počeo je sa ukidanjem emitiranja programa nacionalnog Javnog servisa Srbije. Novinari i medijski eksperti u Srbiji su suglasni u ocjeni da je sloboda medija na niskom nivou i da već duže vrijeme ima pad medijskih sloboda, što potvrđuju razni međunarodni izvještaji, rekli su danas na skupu u Beogradu predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Fajon: U Crnoj Gori nemoguće obavljati posao novinara

Članak Predraga Tomovića prenesen s portala slobodnaevropa.org

Prošlosedmični napad na novinarku Oliveru Lakić u Podgorici samo pokazuje u kakvim uslovima rade novinari u Crnoj Gori koji istražuju organizovani kriminal i korupciju, ocjenjuje poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Napad na istraživačku novinarku Oliveru Lakić 9. maja ispred zgrade u kojoj živi, u kojem joj je za sada nepoznati napadač pucao u nogu, izazvao je nikada veću pažnju međunarodne javnosti, reagovale su i EU i Ambasada SAD u Crnoj Gori, a inostrani mediji pišu o napadu.

RSE: Reakcije međunarodne zajednice su bile brojne i oštre. Kolika je moć međunarodne zajednice, ima li mehanizme da utiče na poboljšanje novinarskih sloboda u Crnoj Gori? U dijelu javnosti prisutan je skepticizam da međunarodni predstavnici izraze zabrinutost i osude napade,ali da situacija nakon toga ostane ista.

Fajon: Kao prvo, želim da se pridružim najoštrijim osudama napada na Oliveru Lakić i da izrazim nadu da će ovaj slučaj biti riješen, a počinioci osuđeni. U sredini u kojoj se novinari ućutkuju na najbrutalniji način ne možemo da pričamo o demokratiji. Naravno da su za zdravu demokratiju slobodni mediji veoma važni i ovakav čin predstavlja jasno kršenje osnovnih vrijednosti na kojima je izgrađena Evropska unija. Kao što je i komesar Han rekao, ovo je brutalni napad koji puno govori o medijskoj slici u Crnoj Gori i to će nesumnjivo uticati na napredak zemlje kada je u pitanju punopravno članstvo.

EU ima jasne kriterijume što se tiče vladavine prava i ovakav čin svakako neće ostati neprimjećen. Isto tako, ovakve priče utiču na reputaciju Crne Gore u međunarodnoj zajednici. Mislim da bi država sama, zbog svojih državljana i sopstvenog napretka, morala da teži ka tome da novinarima obezbijedi osnovne uslove za rad i klimu koja omogućava slobodno izražavanje.

RSE: Slučaj napada na Oliveru Lakić ponovo nas vraća na problem medijskih sloboda u Crnoj Gori. I dalje imamo veliki broj napada u zemlji koja je u ovom trenutku prvi regionalni pretendent za članstvo u EU. Kako to komentarišete?

Fajon: Sve države Balkana su suočene sa problemom medijskih sloboda i ja na to neprestano upozoravam. U ovogodišnjem izvještaju o slobodi medija u svijetu, koji svake godine pripreme Reporteri bez granica, ponovo su istaknuti glavni izazovi. To su intenzivni pritisci vlasti, napadi i pokušaji ubistva onih koji izvještavaju o kriminalu, švercu i prljavim poslovima, kao i odsustvo kazni za počinioce.

Kada tome dodamo i ekonomske probleme medijskih kuća, povećanu samocenzuru novinara, stalni strah za ličnu bezbjednost, onda vidimo koliko je teško. Praktično je nemoguće obavljati posao novinara u Crnoj Gori onako kako bi taj posao trebalo da se obavlja.

RSE: Da li će se Evropski parlament baviti medijskim slobodama u Crnoj Gori u svjetlu posljednjeg napada na novinarku dnevnika Vijesti?

Fajon: Svakako da ćemo pričati o tome u okviru različitih radnih grupa za države Zapadnog Balkana, vjerujem i u okviru rezolucije o napretku Crne Gore i ostalih država Balkana na putu prema EU, čiji će nacrt vjerovatno biti objavljen prije početka ljetnjeg odmora. Svakako nastojimo da upozoravamo šta se događa u vezi sa medijima. Ja ću svakako biti i u kontaktu sa vlastima u Crnoj Gori.

Distributeri u Hrvatskoj ukidaju RTS, možda to urade i u BiH

Članak prenesen s portala rs.n1info.com

Posle zahteva RTS-a distributerima u regionu za višestruko povećanje naknada za emitovanje programa u inostranstvu, jedan broj distributera u Hrvatskoj počeo je sa ukidanjem emitovanja programa nacionalnog Javnog servisa Srbije. Slično bi mogli da urade i distributeri u Bosni i Hercegovini.

U Klubu novinara u Banjaluci smatraju da javni servisi u osnovi ne treba da budu usmereni na komercijalno delovanje, već da zastupaju javne interese građana.

Informativni i zabavni program, domaće serije, te sport na RTS-u prate i građani Bosne i Hercegovine.

“Pa bila je ona Kraljevina Nemanjića, to sam gledala i jutarnji ponekad pogledam”.

“Vesti ponekad pogledam”.

“RTS1 najviše gledam zato što daju široke vesti. Interesuju me sve

vesti”.

“Utakmice gledam, gledam vesti, gledam događaje”.

Da bi građani BiH i Crnoj Gori mogli gledati Javni servis Srbije, RTS od operatora traži 0,09 evra po korisniku. U ostalim zemljama čak pola evra, što je 27 puta veća cena od one koju javni servisi prosečno naplaćuju za emitovanje svojih programa u inostranstvu.

United Group, koja distribuira programe RTS -a u zemljama regiona i širom sveta, saopštava da je novi cenovnik ovog javnog servisa neprihvatljiv.

“Naše razumevanje je da su naknade za javne medijske servise koncipirane po principu najveće moguće dostupnosti kako bi što veći broj pripadnika konkretne nacionalne zajednice‚ na koje je usmeren Javni servis, imao mogućnost da se informiše o najbitnijim događajima matičnih država svog porekla. Isto tako, mišljenja smo da naknade koje naplaćuje RTS treba da budu koncipirane po istom principu”, kaže potpredsednica United Group Dragica Pilipović Chaffey.

Za emitovanje BBC-a United Group plaća 0,0052 evra po pretplatniku, što je 96 puta manje od cene koju traži RTS.

Zbog visokoih cena RTS je nestao iz ponude pojedinih operatera u Hrvatskoj, a to bi se moglo dogoditi i u Bosni i Hercegovini.

“Nadam se da će se to prevazići jer mislim da zbog nekog našeg dobrog života na ovim prostorima bi bilo dobro da imamo mogućnosti da gledamo sve programe iz svih delova nekadašnje Jugoslavije jer možda samo tako možemo doći do neke objektivne priče, do istine”, smatra Dejan Garić iz SPKD “Prosveta” Sarajevo.

Ukoliko bi operateri zbog poskupljenja odustali od RTS-a, građani bi ostali uskraćeni za važne informacije, smatra predsednik Kluba novinara Banjaluka Siniša Vukelić.

“Mislim da ovde ljude, posebno u Republici Srpskoj, zaista zanima šta se dešava u Srbiji kao matici kako se to i predstavlja u političkom smislu. Kakve su političke, ekonomske prilike i to je važno za poslovne ljude u BiH jer je veliki obim spoljnotrgovinske razmene sa Srbijom”, kaže on.

Vukelić ističe da javni servisi uopštno ne bi trebali biti usmereni prvenstveno na komercijalno delovanje već da zastupaju interese države i svojih građana u smislu promovisanja privrede, ekonomije, turizma.

Predstavnici NUNS-a: Pad medijskih sloboda u Srbiji već duže vreme

Članak Bete prenesen s portala uns.org.rs

Novinari i medijski eksperti u Srbiji su saglasni u oceni da je sloboda medija na niskom nivou i da već duže vreme ima pad medijskih sloboda, što potvrđuju razni međunarodni izveštaji, rekli su danas na skupu u Beogradu predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Govoreći o nalazima izveštaja Regionalne platforme Zapadnog Balkana za zastupanje slobode medija i bezbednosti novinara, pravna savetnica NUNS-a Marija Vukasović kazala je da je najveći problem to što postoji znatna kontrola medija i što oni rade pod velikim pritiskom.

“Ustanovljeno je da Regulatorno telo za elektronske medije ne koristi zakonom predvidjene mogućnosti”, kazala je ona i dodala da je REM zatvoren i netransparentan i da nije vršio monitoring predsedničkih izbora u 2017. godini, već da su postupali po prijavama građana i da su umesto njih posao radile nevladine organizacije. Navela je da je u praksi dosta problematično sufinansiranje projekata u medijima i da nema evaluacije projekata po njihovom završetku.

“Neadekvatnost i neefikasnost upravnog spora je problematičan”, kazala je ona i dodala da su se direktno vršili pritisci za oglašavanje kod pojedinih emitera. Ukazala je da na veliki broj nerešenih predmeta i na neujednačnu sudsku praksu, dodajući i da novinari sve više koriste informacije poverenika, ali ne u dovoljnoj meri.

“NUNS je zabeležio i slučajeve da se odredjenim medijima zabranjuje da budu na nekim događajima ili da se uopšte ni ne pozivaju”, navela je ona. Položaj novinara u redakcijama je često loš, rade bez ugovora o radu, honorarno su angažovani za male pare, navela je ona.

“Vrše se pritisci na javne servise. Visoki državni funkcioneri ih prozivaju u medijima, napadaju ih, karakterišu kao neprijatelje države i izdajnike. Uglavnom privatni mediji nemaju odvojenu redakciju od vlasnika medija. Jedan od najvećih problema je autocenzura, kao i prethodne godine i glavni razlog novinari su navodili strah od gubitka posla”, kazala je Marija Vuksavoić.

Od 1.septembra 2016. godine do 31. avgusta 2017. godine zabeleženo je 40 incidenata, smanjuje se broj fizičkih napad, ali su u porastu pretnje preko interneta, kazala je pravna savetnica NUNS-a.

“Retko kada neko iz vrha vlasti osuđuju napade na novinare i kad to rade rade selektivno. Sporo se sprovode istrage o novinarima, mnoge su u predistražnom postupku”, navela je ona.

Podsetila je na tri nerešena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića.

Comments

comments

WordPress Image Lightbox