MEDIA DAILY: Srbija – Novinari: Premijerka ne odgovara na naše zahtjeve; Internet giganti moraju platiti vijesti koje im donose milijarde
Countries Croatia Latest MoM
0 293
Autor: Fairpress
Grupa za slobodu medija osudila je to što premijerka Ana Brnabić ni nakon više od mjesec dana nije odgovorila na 13 zahtjeva za poboljšanje medijske situacije u Srbiji, iako se javno obavezala da će to učiniti u roku od dva tjedna poslije sastanka 14. studenog, na kojem su joj predani zahtjevi. Europske novinske agencije pozvale su internet kompanije da plaćaju autorska prava za korištenje novinskih sadržaja na kojima ostvaruju ogromne profite. Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) ukinula je načelo “neutralnosti interneta”, koja je uvedena prij dvije godine za vrijeme administracije Baracka Obame, koja je svima garantirala jednak i slobodan pristup globalnoj mreži.

Novinari: Premijerka ne odgovara na naše zahteve

Članak Bete prenesen s portala rs.n1info.com

Grupa za slobodu medija osudila je to što premijerka Ana Brnabić ni nakon više od mesec dana nije odgovorila na 13 zahteva za poboljšanje medijske situacije u Srbiji, iako se javno obavezala da će to učiniti u roku od dve nedelje posle sastanka 14. novembra, na kojem su joj predati zahtevi.

“Činjenicu da premijerka Brnabić nije održala reč, Grupa za slobodu medija tumači kao njeno odbijanje da prizna postojanje velikih problema u medijskoj sferi, pa time i kao odsustvo političke volje da se oni rešavaju istinskim dijalogom sa novinarskom strukom. Ignorisanje Grupe, čiji su predstavnici, za razliku od premijerke i pojedinih ministara, u proteklih mesec dana pokazali maksimalnu uzdržanost i poštovali dogovor da se započeti dijalog javno ne komentariše dok Vlada ne odgovori na postavljene zahteve, upućuje na zaključak da je i sam poziv na sastanak bio neiskren”, navodi se u saopštenju.

Grupa za slobodu medija je navela da neće učestvovati u stvaranju privida da je počelo rešavanje problema novinarske profesije i medijske industrije, niti davati legitimitet nastojanjima Vlade da u domaćoj i medjunarodnoj javnosti stvori sliku o dijalogu sa medijskom zajednicom.

“Novinarska i medijska udruženja okupljena u Grupi za slobodu medija, neće priznati nijednu verziju Medijske strategije u čijoj izradi suštinski i bez ograničenja nisu učestvovali i njeni predstavnici i zadržavaju pravo da u javnosti vode aktivnu kampanju protiv nametanja ovog dokumenta. Grupa za slobodu medija smatra da odbijanje krivičnih prijava za napad na novinare prilikom inauguracije predsednika Srbije obesmišljava dalji rad predstavnika novinarskih i medijskih udruženja u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara i ponovo protestuje što, uprkos blagovremenom zahtevu, nisu bili pozvani na sastanak sa republičkom tužiteljkom Zagorkom Dolovac”, dodaje se u saopštenju.

Dodaje se da se “manipulativnim i površnim” svođenjem problema na polarizaciju medijske sfere i neutemeljenim ocenama da u Srbiji nema objektivnih novinara ne može prikriti činjenica da vlasti ne vide medije kao deo demokratskog procesa, već “kao sredstvo za ostvarivanje sopstvenih interesa i borbu protiv neistomišljenika”.

“Grupa za slobodu medija smatra da bez slobodnog, profesionalnog i odgovornog novinarstva i uređenog medijskog tržišta, koji su lišeni političkih i finansijskih uticaja i pristisaka, nije moguće ostvarivanje javnog interesa, jačanje demokratskog poretka, niti uspostavljanje održive stabilnosti u društvu. Sve dok nadležni državni organi i institucije budu suzbijali i ograničavali slobodu medija i slobodu izražavanja i zanemarivali političke, finansijske i normativne probleme medijske scene, na koje se upozorava i u izveštajima Evropske unije, Grupa će organizovati protestne akcije i tražiti podršku javnosti za ostvarivanje svojih zahteva”, navodi se u saopštenju.

Predstavnici Grupe za slobodu medija predali su 14. novembra premijerki Ani Brnabić zahteve za poboljšanje medijske situacije, među kojima su formiranje nove radne grupe za izradu Medijske strategije, rasvetljavanje svih napada na novinare, kao i povlačenje država iz vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i prestanak rada agencije Tanjug, ugašene Vladinom odlukom pre više od dve godine.

Internet giganti moraju da plate vesti koje im donose milijarde

Članak presnesen s portala slobodnaevropa.org

Evropske novinske agencije pozvale su internet kompanije da plaćaju autorska prava za korišćenje novinskih sadržaja na kojima ostvaruju ogromne profite.

Zahtev devet agencija objavljen je u trenutku kada se u EU razgovara o direktivi kojom bi se Fejsbuk, Gugl, Tviter i drugi vodeći igrači na internetu primorali da plate za milione novinskih članaka koje koriste ili “linkuju”, prenela je agencija AFP, jedna od potpisnica zahteva.

“Fejsbuk je postao najveći medij u svetu”, navele su agencije.

“Ni Fejsbuk ni Gugl nemaju redakciju… Oni nemaju novinare u Siriji koji rizikuju živote, niti u Zimbabveu da istražuju Mugabeov odlazak (sa vlasti), niti urednike da provere i potvrde informacije koje su novinari poslali sa terena”, dodaje se u apelu novinskih agencija.

“Sloboda pristupa informacijama navodno je jedna od velikih po-

beda interneta. Međutim, to je mit”, upozorile su evropske novinske agencije dodajući da “informisanje javnosti košta mnogo novca”.

Vesti su, kako se navodi u deklaraciji, drugi razlog, posle povezivanja sa prijateljima, što ljudi idu na Fejsbuk koji je prošle godine utrostručio profit na 10 milijardi dolara.

Internet giganti, čiji profiti skaču zahvaljujući “tuđem radu” apsorbuju između 60 i 70 odsto prihoda od oglašavanja dok su isti prihodi novinskih agencija samo u Francuskoj prošle godine pali za devet procenata, “što je katastrofa za industriju”.

“Godine su prošle (a da ništa nije urađeno) i slobodne i pouzdane novinske agencije su sada u opasnosti jer mediji jednostavno više neće biti u mogućnosti da plate vesti”, navele su evropske agencije.

“Raznovrsni i pouzdani izvori vesti, stub demokratije, rizikuju da budu potkopani”, dodaje se u zajedničkoj deklaraciji.

Pokušaji novinskih agencija u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji da nateraju internet džinove da im plate rezultirali su “mrvicama”, navode agencije.

Novinske agencije smatraju da se neravnoteža može ispraviti ako Evropska unija njima i drugim medijima da srodna prava iz oblasti zaštite intelektualne svojine.

Međutim, u Evropskom parlamentu su zabrinuti da predložena direktiva predstavlja pretnju slobodnom pristupu vestima za korisnike interneta.

Evropske novinske agencije tvrde da to neće biti slučaj.

“Korisnike interneta to neće pogoditi… jednostavno oni koji stavljaju u džep neproporcionalno veliki deo zarade od oglašavanja treba da ga podele sa onima koji proizvode informacije”, saopštile su agencije.

Apel su potpisali AFP, nemačka DPA, Britansko pres udruženje, španska agencija EFE, italijanska Ansa, švedska TT, belgijska Belga, austrijska APA i holandska ANP.

SAD ukinule neutralnost internet

Članak Foneta prenesen s portal danas.rs

Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) ukinula je načelo “neutralnosti interneta”, koja je uvedena pre dve godine za vreme administracije Baraka Obame, koja je svima garantovala jednak i slobodan pristup globalnoj mreži.

Umesto toga, prihvaćena je politika koja će smanjiti regulativu većih internet provajdera i daće im široka ovlašćenja da odluče kojim sadržajima na internetu korisnici mogu da imaju pristup, a kojima ne, prenosi Glas Amerike.

FCC je glasao sa 3:2 za plan koji je podržavao predsednik komisije Adžit Pai, koga je na tu poziciju postavio predsednik Donald Tramp. Pai se zalagao za “laku ruku” u regulativi velikih telekomunikacionih kompanija i okončanje prakse koju je doživljavao kao vladin “mikromenadžment interneta”.

Sastanak je na kratko bio prekinut iz bezbednosnih razloga pre nego što je komisija glasala. U video snimku prenosa sastanka videlo se da policajci sa psima ulaze u sobu, ali nije saopšteno šta se dešavalo.

Ova kontroverzna odluka ukidanja pravila neutralnosti interneta, koje kompletan saobraćaj na mreži tretira kao jednak, izazvalo je više stotina javnih protesta i više od milion poziva članovima Kongresa u kojima su građani izražavali protivljenje Paijevom planu.

Neke grupe za zaštitu potrošača obećale su da će pred sudovima osporiti nova pravila.

Njima se smanjuju restrikcije koje su velike provajdere, kao što su Komkast, Verajzon i AT&T, sprečavale da blokiraju ili da naplaćuju veću cenu kompanijama koje im se ne dopadaju, a onemogućavale su i 50 američkih država da sprovode sopstvena pravila u domenu internet sadržaja.

Pai kaže da će se njegovim planom okončati nepotrebna regulativa i većem broju Amerikanaca pružiti pristup internetu, iako se velikim internet provajderima daje pravo da blokiraju rivalske aplikacije, usporavaju konkurentske usluge i nude brža internet veza kompanijama spremnim da je
plate.

Tim Berners-Li, britanski preduzetnik i tvorac interneta, izrazio je protivljenje promenama američke politike. Na onlajn platformi Medijum je napisao da je suština interneta njegova neutralnost, odnosno princip da internet provajderi tretiraju svaki saobraćaj podjednako.

On je upozorio da će, ako se Paijeva pravila usvoje, internet provajderi imati moć da odluče kojim veb stranicama možete da pristupate i kojom brzinom će se učitavati sadrćaj.

Drugim rečima, moći će da odlučuju koje će kompanije imati uspeha na internetu, čiji će se glasovi čuti, a ko će se ućutkivati, rekao je Berners-Li.

Comments

comments

WordPress Image Lightbox